О АНКСИОЗНОСТИ И БЕЗВОЉНОСТИ. Да ли је дисциплина решење?

Филозофија данашњег неолибералног друштва, чији смо део без даљњег, притиска и усмерава човека да јури за успехом, посебношћу, престижом, индивидуалношћу, а и да буде конкурентан. Да би данашњи човек испунио своју сврху – бити срећан, треба да савлада све ове задатке. Уколико нисте успели у досезању своје сврхе, тј. нисте срећни – потруди се боље и више. Дан треба да буде боље организован, а потребно је још више дисциплине. У супротном, близу си човека који је бескористан и безвредан. Питање је колико поређење, тражење посебности у свету где су сви посебни и јурњави за критеријумима успешности којих има све више дају шансу за срећом. Та срећа јесте позиционирана у футуру са надом да ће се десити, те се за њу ваља борити. Како човек не може да се носи са захтевима друштва, породице, са сопственим очекивањима, а препуштен је неретко самом себи, почиње да се осећа беспомоћним, да губи контролу. Текст се из критичке позиције бави перцепцијом среће као сврхе, као и начинима да се до ње досегне, те и последицама/симптомима истог.

Окривљавање жртве

У актуелном контексту где се наводно прича о породичном насиљу, сексуалном узнемиравању, силовању, имамо парадокс да су потребни велики напори да се жртви, пре свега поверује. Термин „just-world“ је феномен и код нас нема неки специјалан превод, али се може превести као „окривљавање жртве“. Окривљавањем жртве се негира одговорност поступака људи који су нанели бол, штету, тугу, трауму и повреду жртвама и упире се прст у жртву. Жртва се окривљује и заслужила је то што јој се десило. Ствар је дакле незнања, контекста у ком живимо, али и одређених психолошких процеса код људи. Видећемо и којих.

Радовати се као дете – Све у своје време? Импликације на срећу

Овај текст је инспирисан мојим осећајем да се некад суздржавам на неким местима и да сам, раније поготово, мислио да су то неке инфантилне ствари које сам „прерастао“ и да томе није ни место не време да ја сад ту нешто исказујем неке емоције. Није да је баш тако заправо?! Више је да сам желео, али да сам имао неки отпор, тј стегу како то не треба. Е, сад како спадају ти окови и како човека почиње да боли уво шта ко мисли, тако почињемо и да дозвољавамо себи слатке ужитке, неки би их назвали – срећа. То је оних 10 минута истинске среће.

Трговина људима • podcast 04 • ИНТЕРВЈУ

Погледајте интервју са Данијелом Павловић, докторанткињом ФПН, која ће Вам говорити о томе ко може бити жртва трговине људима, шта се дешава у самом ланцу трговине, који се процеси дешавају код жртви и кроз шта пролазе. Испричаће нам причу једне жене која је преживела трговину. Надам се да ћемо Вам заједно приближити ову тему.

ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ II – пример из праксе

Неретко имамо ситуацију да родитељи или школа мисле да је неопходно и у интересу детета да крене са похађањем специјалног одељења. Не постоје дефинисани критеријуми који би нам дали одоговор када и које дете треба да похађа специјално образовање. Како да проценимо најбољи интерес детета и шта све он обухвата? Надам се да ће овај текст значити родитељима, практичарима, као и свима другима који се интересују за ову тему.