Da li migranti donose kriminal?

Migrantska kriza i dalje ne jenjava, čini se da se ključna pitanja ne rešavaju, a problemi se prožimaju kroz više oblasti… bezbednost, prihvat migranata, obezbeđivanje prava, nezaposlenost i drugi problemi domicilnog stanovništva, integracija… Nemoguće je sagledati ovo pitanje iz jednog ugla. Za stereotipNO su zanimljive teme kao što su percepcija, stavovi i predrasude o migrantima, tj. u ovom slučaju tražiocima azila. Pretpostavke o broju azilanata u Evropi su mnoge, kao i pretpostavke o mogućim scenarijima u budućnosti. Isto tako, različita su pitanja oko migrantske krize kada je u pitanju naš kontekst. Kada čujemo brojke koje nam govore o migracijama više stotina hiljada ljudi u 2015. godini, moramo da se zapitamo kako se to odražava na bezbednost, da li će i koliko tražioca azila ostati u Srbiji i kakve su implikacije na naše prilike? Međutim, najčešće postavljano pitanje je da li migranti nose i kriminogeno ponašanje?

Pre svega, neophodno je napomenuti da postoje razlike u tipovima migracija, tj. razlozima migriranja. Ono što je zajedničko svim masovnim migracijama je da kod domicilnog stanovništva uvek postoje strahovi o ugrožavanju bezbednosti kriminogenim aktivnostima migranata.

Dolazak imigranata
u SAD nije
povećao broj
krivičnih dela

Priču ćemo započeti, naravno od Trampove Amerike i tamošnjeg uvek aktuelnog (i)migrantskog pitanja. Šta nam kažu podaci o kriminalitetu načinjenog od strane migranata u Americi? Istraživanja iz 2016. godine Kato instituta (Cato Institute) su se bavila isključivo migracijama na teritoriji savezne države Teksas, kao jedne od pograničnih država. Rezultati tih istraživanja nam govore da su imigranti (bez dokumenata) imali 50 procenata manje osuda za izvršena kriminalna dela u odnosu na one koji su rođeni u Americi. Istraživanja čiji je zadatak bio da odgovore na stavove o povećanom kriminalitetu u gradovima gde su nastanjeni imigranti, govore zapravo o nižem nivou kriminaliteta i nasilničkog ponašanja u tim gradovima. Veliko istraživanje sprovedeno je od strane četiri univerziteta i ticalo se povezanosti imigranata i izvršenih kriminalnih dela i to u 200 velikih i malih gradova između 1970. i 2010. godine. Njihovi nalazi govore da je rast imigracija u takvim gradovima smanjio nasilničko ponašanje, oštećenja imovine, pljačke i ubistva. Takođe, 2010. godine sprovedeno je istraživanje sociologa Vocvorta (Wadsworth) i to u 459 gradova između 1990. i 2000. godine koje ima istovetne rezultate. Prema analizama advokatske i istraživačke organizacije Nova Američka ekonomija (New American Economy) 10 gradova koji su u poslednjih deset godina primili najveći broj izbeglica beleže pad kriminala. Za detaljniji uvid u ova istraživanja pogledajtehttps://www.citylab.com/equity/2019/02/crime-immigration-city-migrants-refugees-state-of-the-union/582001/

Kako je dolazak migranata smanjio kriminal? Odgovor je zapravo vrlo logičan. Migranti koji su pošli putem boljeg života ne žele da u stranoj zemlji, od koje očekuju i državljanstvo, počine krivična dela i budu deportovani. Prva pretpostavka je da ne žele da čine krivična dela i da ne postoji svojstvo koje upućuje na tako nešto.

Migranti u Evropi
su uglavnom
mlađi muškarci

Aktuelna azilantska kriza u Evropi je svakako zanimljivija za nas. Kako je Nemačka primila ogroman broj azilanata, zanimljiva su istraživanja o povezanosti kriminaliteta i tražioca azila. Naime, više izvora nam govore o porastu kriminaliteta od 2014. godine što se poklapa sa početkom migrantske krize. Istraživanje koje je podržala Vlada Nemačke govore nam o porastu nasilničkog ponašanja od 10,4 procenata u periodu od 2014. do 2017. godine u saveznoj državi Donje Saksoniji (četvrta savezna država po broju tražioca azila). Takođe, istraživanja govore i o porastu kriminaliteta kod mladih od 16 do 30 godina i to sa 9% na 27% u periodu od 2014. do 2015. godine. Jedan od odgovora na ove podatke dala je Kancelarija za kriminolška istraživanja Donje Saksonije (Criminological Research Unit of Lower Saxony). Kancelarija navodi da mlađa muška populacija po pravilu više i čini krivična dela, što je u vezi sa migrantima koji su pretežno mlađi muškarci, nezavisno da li se radilo se o tražiocima azila ili EU migrantima, te da ovaj porast kriminaliteta nema jasnu korelaciju sa prisustvom migracija. Ove podatke možete detaljnije pogledati na linku BBC portala. https://www.bbc.com/news/world-europe-45419466

Kriminogena dela
u Srbiji nisu u rastu
od početka
migrantske krize


Na kraju dolazimo i do istraživanja sprovedenim u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku migranti su u 2016. godini na teritoriji Republike Srbije osumnjičeni za 55 krivičnih dela, što je 0,06 procenata. Procentualno migranti su vršili manje krivičnih dela od lokalnog stanovništva u Srbiji.

Određeni stavovi
o migrantima
produkt su
ksenofobije

Razlozi zbog kojih ljudi migriraju su različiti. Prema konvencijama i zakonima jasno je definisano pravo na azil i mnogi azilanti ispunjavaju ovaj uslov. Da li postoje ogromni rizici za bezbednost kada je imigriranje ogromnog broja ljudi u pitanju… da! Po pravilu, svi skupovi koji okupljaju veliki broj ljudi se obezbeđuju i takve situacije jesu visokorizične. Koji su razlozi predrasuda prema migrantima? Ksenofobija se javlja onda kada postoje restriktivne imigracione politike ili pak kada država pomera fokus sa ključnih pitanja i zaobilazi suštinske izazove i rizike. Sve aktere treba adekvatno informisati. Kada postoje jasne politike integracije koje podrazumevaju uvođenje u društvo, standarde i normativu, pružanje podrške, kao i rad na očuvanju identiteta i specifičnosti, onda se rizik od kriminala dramatrično smanjuje jer su ljudi jednostavno uključeni u društvo kao i svi drugi građani. Da li će nam ksenofobija pomoći u razumevanju migracija, ratova, ljudske patnje, nacionalne i nadnacionalne politike… mislim da ne. Sve nas može zadesiti ista sudbina. Setimo se naših migracija, rizika, predrasuda i stereotipa koji su mnogi naši sugrađani preživljavali.

Ova slika ima prazan alt atribut; ime njene datoteke je Serbmigra-1024x685.jpg

Proces od migriranja do integracije u velikoj meri zavisi od sistemskih rešenja na nacionalnom nivou. Mnogi su faktori aktuelnih dešavanja, ali su i ogromne posledice zbog neadekvatnog upravljanja migracijama od strane države. O prisustvu religijskog fundamentalizma unutar migracija, broju ljudi koji će ostati u Srbiji, strukturi migranata, neophodnoj integraciji, izazovima, rizicima, kao i ulozi države i migracionoj politici pričaćemo u sledećim tekstovima.

0Shares

6 Replies to “Da li migranti donose kriminal?”

  1. Lepo je pomoci svakome u nevolji, ali nasa drzava bi trebalo da pomogne svojim gradjanima prvo! Tekst je odlican, vrlo detaljno objasnjeno. Istrazivanja izuzetno zanimljiva.

    1. Hvala na komentaru, sledeći tekstovi će se, takođe baviti migrantskom krizom, rizicima, integracijom…

    1. Nenade, hvala na komentaru. Tekst se bavi stereotipnim mišljenjem kod ljudi, te je na tome i fokus kada su aktuelne migracije u pitanju. Takođe, govori upravo i o skretanju pažnje populaciji sa gorućih pitanja. Naredni tekstovi će se baviti samom migracionom politikom u Srbiji. Geopolitika trenutno nije u fokusu bloga, već socijalna politika.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *