stereotipNO nije mesto za lupanje etiketa, ali je mesto gde pričamo o mentalnom zdravlju. Ovaj na prvi pogled svakodnevni problem ume dosta da frustrira i može imati dosta esktremne primere. Ne pričamo o bolestima kože, za to je zadužen dermatolog, već o potrebi da se stalno čačka koža, cede bubuljice, pipaju neravnine/nesavršenosti na koži itd. Pored ovih manifestnih aktivnosti, osobe neretko imaju osećaj gubljenja kontrole, opsesivno-kompulsivne radnje, osećaj sramote i tako dalje. Osobe koje se osećaju i ponašaju ovako, DSM- 5 (Dijagnostički i statistički priručnik za duševne poremećaje) opisuje skupom simptoma koje stavlja pod poremećaje poznate kao Repetitivno ponašanje fokusirano na telo (BFRB), klasifikovano u okviru OCD poremećaja, tj. opsesivno-kompulsivnih poremećaja. U okviru Međunarodne klasifikacije bolesti (10) ovakvo stanje kategorisano je kao excoriation – skin picking, odnosi se na poremećaj povlačenja/ceđenja kože. Naziv dermatillomania je sastavljena od tri reči derma (koža), tillo (povlačenje – odnosi se na samu akciju usmerenu ka koži) i mania, koja ako nije jasna, predstavlja preteranu aktivnost, manično ponašanje. Nama je ovde sada manje važna psihijatrijska kategorija kao referentni okvir, ali nam psihijatrija može pomoći u terminologiji, koja je svakako mainstream, kao i svojim skupom opisanih simptoma.
Skup simptoma može biti bitan, a i ne mora. Postoje varijacije i opseg remećenja optimalnog funkcionisanja u svakodnevnom životu se razlikuje. U pitanju su aktivnosti kopanja, ceđenja, povlačenja, čupkanja i pipkanja kože. Ovo su vidljivi simptomi, same aktivnosti/ponašanje. S obzirom da neke osobe mogu napraviti veće rane i iritacije kože, neretko kao posledica dolazi do osećaja sramote, pokrivanja određenih delova tela, smanjenja kontakata, bezvoljnosti da se izlažu javnosti, odlaze na posao. Ispitanici sa ovakvim poteškoćama, navodili su osećaj gubitka kontrole, da ne mogu da se zaustave u tim kompulsivnim radnjama. Ono što se razlikuje od opsesivno-kompulsivnog poremećaja je da ne postoje opsesivne misli. Pak, reklo bi se da umesto misli, imamo nešto drugo opsesivno u vidu emocija. Mi možemo pokušati da smanjimo takvu vrstu navika, ukoliko nije ekstremno intenzivna i to može upaliti. Međutim, možda bismo mogli da damo primer bilo kog ponašanja za koje bismo mogli da kažemo da je zavisničko. Smanjiti kockanje, smanjiti igranje igrica, smanjiti konzumiranje alkohola, u krajnjem slučaju promeniti bilo koju naviku nije lako. Razmišljajući u okvirima današnje filozofije lečenja, verujem da će mnogi krenuti od spolja – tretiranjem bubuljica, ili kao što sam rekao, pokušajima da smanje pomenute aktivnosti.
Zašto je bitna priča oko simptoma? Psihoterapija, konstruktivistička psihoterapija će se pitati šta to stoji „iza“ simptoma, šta je uzrok? Vraćajući se na prethodni pasus, skloniti simptom ostavlja osobu sa nečim s čim se ne može trenutno susresti. Plastično rečeno, nervozni smo, nezadovoljni smo, nesrećni smo, popijemo čašicu, dve rakije… napijemo se. Isto je i ovde. Dalje, jedan segment ovog psihološkog procesa, kom su eto dali i naziv, je i osećaj zadovoljstva. Čačkanjem kože, ceđenjem bubuljica na kraju dolazimo do rasterećenja, zadovoljstva, nagrade. Tada dolazi do lučenja dopamina, hormona zadovoljstva, rečeno popularnim rečnikom. Stvara se jedna vrsta zavisnosti, bolje reći kompulzije.
Mi se nećemo baviti fizičkim promenama na telu, ali nije na odmet da ukratko pomenemo da samo čačkanje kože može biti:
- Automatsko – Dešava se, a da osoba ni ne razmišlja o tome. Naziva se još i skeniranje jer podrazumeva da osoba pregledava kožu tražeći nepravilnosti na koži kako bi ih „tretirala“. Može prerasti u sledeću vrstu.
- Fokusirano – Osoba se fokusira na jedan deo tela, tj. kože i tada može doći do teških oštećenja kože.
,,Unutrašnji“ razlozi su raznoliki. Kad kažem da iza ovog stoji gubitak kontrole, mislim na gubitak kontrole bilo čega, na pokušaj smirivanja i davanja smisla i reda čačkanjem, ceđenjem, čupkanjem. Mnogi navode da iza ovog stoji perfekcionizam. Mogli bismo opet postaviti niz pitanja zašto osoba teži bezgrešnosti. Perfekcionizam nije stanje koje apriori stoji iza ovog problema. U tom smislu opis simptoma može biti od koristi jer će ljudi možda lakše prepoznati određene karakteristike i uvideti sličnosti u odnosu na sebe. Ljudi u raznim emocionalnim stanjima (uznemirenost, dosada, nemir, bes, tuga, razdražljivost) ulaze u ove kompulsivne radnje ali sve ovo postaje i navika, kao što i spavanje na određenu stranu postaje deo svakodnevnog ponašanja.
Važno je napomenuti da bi u ovakvim slučajevima trebalo posetiti i druge stručnjake, poput dermatologa, endokrinologa. Početak ovih problema se, prema statističkim podacima i javlja u tinejdžerskom periodu kada i dolazi do hormonskih i fizičkih promena, kao i poznatih promena na koži. Takođe, statistika kaže da je češće kod žena. Stvar je u tome što osobe ne kopaju po svojoj koži zbog broja bubuljica, svraba ili čega već, nego iz gore opisanih razloga, te bi psihoterapija bila jedan od vidova podrške. Svakako sad nećemo pokretati i temu psihosomatike ali nije loše razmotriti i zašto naša koža kao organ trpi, nevezano za sekundarna oštećenja prouzrokovana aktivnostima naše ruke.
Ukoliko se prepoznajete i želite da radite na ovim poteškoćama, ukoliko Vam one prave probleme u funkcionisanju, možete mi se javiti da radimo zajedno na e-mail: vujic.sasa.psihoterapija@gmail.com. Takođe, slobodno mi pišite ukoliko imate nekih pitanja. 🙂