У претходном тексту о инклузији причали смо о разлозима зашто је инклузивно образовање добро и који су бенефити за сву децу у оквиру редовног образовања. Овим текстом желим да кроз пример представим другачији угао гледања на сам интерес детета. Надам се да ће овај текст значити родитељима, практичарима, као и свима другима који се интересују за ову тему.

Прочитајте
претходни текст
о инклузивном
образовању

Често имамо ситуацију да родитељи или школа мисле да је неопходно и у интересу детета да крене са похађањем специјалног одељења. Као што је већ речено у претходном тексту, специјална одељења и даље постоје и није најјасније дефинисан њихов статус. Такође, не постоје ни критеријуми који би нам дали одговор када и које дете треба да похађа специјално образовање. Пређашњи систем и пракса су, чини се, потешкоће детета стављале у први план. Данас би се највише пажње морало обраћати на снаге детета, ресурсе и врлине. На крају крајева, нејасно је и даље како и зашто уопште упутити дете у специјално одељење у инклузивном образовању?

ПРИМЕР:

(Пример је измишељен и представља склоп ситуација и процена које сам имао у свом раду у Интерресорној комисији која доноси скуп одлука које представљају додатну подршку детету. Свако дете је специфично и околности су другачије, међутим овакви примери су врло чести и велик су изазов за све актере.)

Никола је други разред и има слабо постигнуће у школи. Још увек не чита и не пише. Не савладава градиво ни након ИОП2. Готово да ништа није научио и његове потешкоће се чине претешким. Редован је ученик.

Потпуно је разумљиво да родитељ жели да види напредак код свог детета. Школа као нова фаза и почетак у животу детета представља шансу за дететов напредак. Сад је ту учитељица, као једна од најбитнијих фигура код детета у том периоду, ту су други ђаци… Очекивања и нада су високи. Сви родитељи имају циљеве и планове. И стварно, многа деца која имају потешкоће процветају у том периоду. Нека друга, пак не сналазе се и даље са градивом. Хајде да се вратимо на дефинисање интереса и на наш пример.

Никола воли друштво, може бити пажљивији, али је ведар, топао и веселог духа. Деца у разреду га воле. Воли да трчи на физичком васпитању и истиче се у томе.

Наравно, сваки стручњак ће гледати ресурсе детета. Али, нешто ту не штима. Пуно практичара је мишљења да ће том конкретном детету бити боље у специјалном одељењу због лошег образовног постигнућа. Наводи се да је то у интересу детета и да ће тамо савладати „потребније“ животне вештине. Имамо један огроман проблем по среди. Један део деце нема подржавајућу средину у кући. Није то изостанак помоћи око домаћих задатака, то је континуирани изостанак рада са дететом због нижег образовног статуса родитеља, слабијих вештина, лоших материјалних услова, породичих криза… Систем неретко не испита све околности које су од важности. Често се испостави да други проблеми, од првобитно претпостављених, узрокују потешкоће. Потребна је подршка свих система – породице, заједнице, школе, стручњака.

Нaјбољи интерес
детета
подразумева
психо-социјални
развој

Како да проценимо најбољи интерес за дете? Разна су питања у оптицају. У претходном тексту могли сте видети који су то све бенефити инклузије и за сама постигнућа детета. Данас представљам интересе и бенефите кроз једну дргачију призму, гледајући на целокупан живот детета. Они се мере другим параметрима. Интерес детета не мора бити постигнуће у бројању или наученим речима на енглеском… Да ли мислите да ће у специјалном одељењу дете савладати те ствари? Можда да, можда не. Када причамо о интересу детета једно питање је важно, а то је какав је квалитет живота тог детета и какве прилике и могућности му остављамо и стварамо? Запитајмо се сви лично, колико наших животних сегмената функционише одлично, па опет не живимо квалитетно? Шта треба да посматрамо да би нам деца са потешкоћама живела испуњеније и срећније?

Постоји низ области које се не мере оценом. Потребно је испитати целокупност живота детета и све области… Независност, сарадљивост, креативност, социјализованост, емоционалну размену, осећај припадања… Образовање не подразумева само учење. Образовни систем је фаза у одрастању детета. Школа васпитава дете. Дете је део заједнице, учи се интеракцији у групи. Најважније је да дете перципира себе као члана друштва, као једнаког. То има велике импликације на каснији развој и сам поглед на свет и своју позицију у њему. Посао сваког родитеља је да научи дете да буде независније, да се што самосталније сналази. Не постоје разлике ни у овом примеру. Само што још интензивније морамо радити на томе.

Мајка наводи да је очекивала напредак у школи и да им је неопходна помоћ и подршка. Да не могу више да издрже притиске око Николиног споријег напретка. Бојимо се и за сигурност, с обзиром да је немиран, а да има пуно деце. Има деце и која не разумеју његове проблеме. Жале се и други родитељи.

Ограничени
ресурси налажу
додатно
ангажовање
свих, а не промену
принципа

Да ли је за нас
лакше и боље
или за децу?

Питање за све нас, родитеље и практичаре – социјалне раднике, психологе, учитељице, педагоге, дефектологе, лекаре… јесте да ли би нама било лакше и боље када би дете било у специјалном одељењу или деци? Родитељи су преморени и исцрпљени од очекивања, целодневне захтевне бриге и неге, притужби из школе, нетолеранције и дисриминације. Колико стварно увиђамо интерес детета у целој овој причи, а колико желимо да нама буде лакше у раду, животу и процени? Инклузија је и даље нова и чини ми се да су њени спроводиоци и даље под притиском јавности која и даље нема поверења. Прави стручњак ће рећи да не зна какве ће се промене десити и како ће тећи нечији развој, шта ће се десити и да ли ће дете нешто савладати или не. Наш посао је да објаснимо родитељима шта је инклузија, да то није правна регулатива, већ природно право и природна средина за дете. Недостатак ресурса не значи да је претходна пракса решење. Не постоји друга опција. Водити се принципом највише резултата уз доступне ресурсе је примењив, али не ван инклузивног окружења.

У следећем тексту о инклузији бавићемо се идејама и могућностима да се породици и детету пружи подршка и помоћ кроз саветовање и подршку у систему, установама и сервисима. Напишите ми Ваша искуства.