Како очекивања могу негативно утицати на перформансе спортиста

Очекивања су у данашњем спорту у складу са неолибералним принципима живљења – конкурентност, индивидуалност, успех или пропаст, такмичење… У складу са тим, код свих нас су очекивања огромна, не само код спортиста. У спорту је више него икад новца, маркетинг је узео све под своје, рекорди прште на све стране и ми то добијамо на дневном нивоу лепо упаковано путем медија. Јасно је, када погледамо туђе животе, туђе успехе, делује све заиста недостижно и фрустрирајуће. Када се узме у обзир који су све актуелни светски домети у свим областима, може деловати врло демотивишуће.

Спорт сам по себи јесте такмичење и спортисти јесу тако и настројени, воле победу, желе да напредују, да буду конкурентни. Оно што се дешава јесте да често не успевају да покажу своје спортско знање и напредак у техници, тактици, физичкој спреми и кондицији због притиска и психолошке не/припремљености. Данас су тема очекивања, која умногоме могу утицати на емоције споритисте или спортискиње, а самим тим и на перформанс, тј. меч, утакмицу, наступ. Спортисти формирају сопствена очекивања, али иза тих очекивања стоје и очекивања породице, тренера, а код професионалних спортиста и очекивања спонзора, националних савеза, новинара и јавности. Јавност посебно може направити огроман притисак. Поготово је то изражено у амбијенту какав је наш – „Ако не освојимо злато, потпуно је небито!“ Колико смо пута сви ово чули, па и рекли?

Очекивања
су, према
истраживањима,
огроман
стресор.

Лазарус (2000) говори о томе да како спортисти мисле о свом наступу има утицај на то како се осећају и самим тим и какав им је перформанс. Но, није ово тако једноставно и линеaрно. „Иза“ наших мисли стоји низ уверења, образаца које понављамо и користимо у разним ситуацијама. Не можемо мисли одвојити од остатка и једноставно их преобразити у друге, нове мисли. Емоције нам могу бити путоказ да разумемо зашто смо у одређеној ситуацији сумњичави у свој успех, према коме и зашто осећамо кривицу ако не победимо, када и зашто смо анксиозни и уплашени и зашто можда константно ударамо главу о зид. Једна група аутора је 2009. године закључила следеће: „Очекивања су стресор који утиче на перформанс, како код професионалних спортиста, тако и код рекреативаца и аматера.“ Такође, они говоре и да очекивања утичу на процену, мисли и емоције код спортиста, па чак и код оних који сезонски воле да се баве одређеним спортом.

Ово је посебно изражено у индивидуалним спортовима. Међутим и у екипним спортовима, где долази до преношења одговорности, где је могуће заменити спортисту/спортискињу, долази до колективног пада у игри због притиска који праве очекивања. Новозеландски национални рагби тим (један од најуспешнијих тимова икада) је 2007. године пораз у финалу светског купа приписао притиску од очекивања да морају да победе. Можемо у недоглед набрајти мечеве и утакмице у којима су екипа или појединац узгубили искључиво из психолошких разлога, мада је психологија присутна у сваком такмичењу. Но, овде не причамо о победи као крајњем исходу. Заправо, данашња прича је о томе како да се спортисти носе са притиском и најважније о менталном здрављу спортиста, као првог предуслова и циља. Како сваки спортиста жели победу, потребно је радити на менталном зрављу, односу према спорту, процесу и циљевима. Тако ће и сами исходи бити бољи, а пре свега спортиста ће бити задовољан и више ће уживати у игри.

Рад са спортистом/спортискињом управо изискује рад на очекивањима, али и рад са њиховим тимом, који такође, може правити додатни притисак. Спортиста може имати кризе, које су саставни део каријере. Како год се одвијала каријера, сваки спортиста има и своје патерне, стечене много раније. На основу тих образаца он ће реаговати у складу са тим и на кризне и на успешне периоде. Сваки спортиста има различит пут, околности у којима тренира, живи, породични и културни контекст. Неко је имао успешну јуниорску каријеру, неко је фактички прескочио добар део јуниорског такмичења, неко добро игра када игра против набољих, неко баш и не. Сваки спортиста или спортискиња реагује, осећа и доноси одлуке у складу са сопственим системом. Тако су и сама очекивања продукт шире животне приче и наратива спортисте/спортискиње. Како породица неретко формира очекивања код свог детета, врло је вероватно да ће то њихово, сада одрасло дете таква очекивања следити и даље. Сви системи коју окружују спортисте у периоду њиховог развоја су фактор и то смо горе и набројали (породица, тренер, цео тим…).

Неретко
спортисти мало
ствари и догађаја
виде као успех,
док је бити
неуспешан/на
лако достижно.

Да би дошло до промене, потребно је пронаћи алтернативне начине сагледавања успеха/очекивања. Спортисти неретко гледају успех кроз црно-бело и крећу се по оси или екстремно лево или екстремно десно, тј. успешан – неуспешан. Ако претпоставимо да спортиста/спортискиња мало ствари види као успех, тј. само пар (бити први, освојити злато, освојити турнир…), јер је кроз живот формирао/ла таква и само таква очекивања, могуће је да много ствари стоји са супротне стране, те је бити неуспешан много лакше и чешће. У такој конструкцији, узак је простор за један исход, а поприлично велик за други – бити неуспешан. Пуно је критеријума за бити неуспешан, а мало за бити успешан – можда и само један, бити најбољи. Тако, када особа стагнира или регресира у такмичењима, а носи са собом своја висока очекивања, колико год каријера била успешна, може доћи до разочарања, пада мотивације. Наравно, свака особа даје сопствено значење успешности и очекивањима, те је анализа тих значења у рукама спортисте и психотерапеута. Дакле, нема једнообразних форми и значења али нам овај, не тако редак пример, илуструје како то може изгледати.

Постоје споритисти који су постигли велике успехе у својим узрасним или другим категоријама, но немогуће је побеђивати увек, а дешавају се и велики падови, који умеју спортисту потпуно да баце у амбис. Често највећа имена спорта имају ту психолошку снагу, али да ли су је увек имали? Да ли су мислили некад да одустану? Да ли су најбољи, поред невероватног спортског знања и због своје психе? Многи спортисти су изјављивали да желе да напусте каријеру, иако су се у том тренутку налазили међу најбољима. Наравно, спортисти и спортискиње напуштају каријере из разних разлога, али верујем да су неостварена (лоше постављена и неувремењена) очекивања један од честих разлога.

Дакле, постоји низ алтернатива између ове две крајности – успешан (победник) – неуспешан. То не значи да ћете се задовољавати осредњим резултатима. То значи да би требало и када не иде и када сте разочарани, наћи другачији циљ. Такав циљ, неће значити да одустајете од Ваших највећих циљева, значиће да у том тренутку можете пружати другачије врсте максимума и напретка у служби општег и већег циља. То ће Вас померити са неуспеха, по правилу, ка оном другом полу успеха, те ће неуспех бити мање неуспешан. Стављање нових и старих идеја које нису коришћење у функцију има за циљ давање другачије перспективе не/успеху. Померање са исхода као циља на процес као циљ, није замена једне реченице другом. Оваква врста промене је у служби нових алтернативих виђења успешности и неискључивог размишљања. Искључивост пречесто вуче спортисте и спортискиње у то да нису успешни и да су изневерили себе и друге.

Како у најпрагматичнијем смислу изгледа померање са исхода као циља на процес као циљ.

  1. Ако спортиста/спортискиња постави циљ који се тиче побољшања форме, удараца, одређеног сегмента који не функционише уназад период, циљ ће највероватније бити остварљив. Смањује се притисак од императива који носи крајње постављен циљ. Нови циљ је сада другачије формулисан и спортиста је фокусиран на „поправку“ одређених сегмената у игри.
  2. Када ствари овако функционишу, спортиста/спортискиња има осећај да ствари држи у својим рукама и под својом контролом. Уместо крајњег циља као јединог, сада је постављен други циљ у функцији већег, а то је да нпр. да одређени ударац буде увек правилно, технички изведен. То је под контролом и постоји опипљивији циљ.
  3. Када дође до успостављене контроле над ударцима, спортиста испуњава свој циљ и што је важније долази до валидације својих нових хипотеза, те су оне сад тестабилније и што је најважније долази до самопоуздања и у крајњем случају и боље игре.
  4. Оваква врста експеримента шири нову перспективу и на друга поља живота и каријере спортисте/спортискиње. Долази до изградње нових перспектива које се екстернализују и на друге области.

Рад са спортистом никако не треба да направи идеалну машину која ће постизати резултате које до тада није постизала. Рад на менталном здрављу спортиста, поред виших спортских домета, треба да доведе и до квалитетнијег живота спортиста и спортискиња, лакшег ношења са притиском, како би пружили оно за шта се спремају на физичком и тактичком нивоу.

Требало би
пронаћи
алтернативне
перспективе
и фокусирати се
на процес.

Желим, пре свега, да заокружим причу врло битним додатком. Очекивања не морају једина правити проблеме у каријери спортисте/спортискиње. Такође, ни сам рад са очекивањима, не мора да изгледа овако. Не постоји једнолична шема рада. Оваква врста промене није само на мисаоном нивоу. Промена изискује рад са емоцијама, породичним конструктима, уверењима, страховима. Контекст, који сам по себи диктира такве принципе живота, како смо и рекли на почетку, у великој мери утиче на наша гледишта о разним темама. Да би клијенти имали квалитетији живот и успешнију каријеру, потребно је радити и са другим личним темама спортиста које су и у директној вези са њиховом спортском каријером. Овај текст је намењен врло конкретној теми – очекивањима, која играју велику улогу у каријери и животу спортиста. Очекивања нису само постављени циљеви, очекивања су и одраз како спортиста гледа на сопствени живот.

На овом сајту и Instagram страници stereotipno_ можете пратити и следеће текстове на ову тему.

Подаци и истраживања преузети из књиге: Comprehensive Applied Sport Psychology – Jim Taylor.

Уколико желите психотерапијску подршку и желите да радимо заједно, можете ми се јавити на e-mail: vujic.sasa.psihoterapija@gmail.com

0Shares

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *