Кроз историју мењали су се трендови, мода, стандарди, принципи живљења, глобални токови. Религије, наука и политика готово да су присутни од када је света и века. Ни данашњи живот не може да се замисли без ова три система. Човечанство је изграђено на њиховим доприносима. Дуго је била актуелна традиционална подела на религију и науку. Политика и религија су често ишле и заједно, а негде је било јасно коме иде световно, а коме духовно. За многе, религији је место и у световном. Данас бисмо рекли да би било паметније да држава више улаже и ослушкује науку. Оно што је дефинитивно је да су ове три димензије испреплетане и да често имају и удружени утицај на друшто. Тај утицај је отелотворен у напретку цивилизације, има мобилишући ефекат, али има и тенденцију да очува своје интересе и интересе појединих група и то не само на националном нивоу, већ и глобално… има тенденцију контроле. Људи се тренирају на који начин да мисле, уче о томе шта је истина, шта је реалност, уче које је то пожељно понашање и који су то оквири и домети друштва. Желим да Вам представим пар занимљивих примера.

НАУКА

Наука нам је подарила знање, здравље, права… Наука је мотор друштва и често се у њу не улаже довољно. Присутна је у свим областима живота. Посебан допринос наука је дала у медицини, психијатрији и психологији. Наука је устремљена на нова сазнања како би најдиректније помогла људима. Како нисам по вокацији усмерен тако да би „дијагноза“ имала примарни значај, имам утисак да смо недовољно окренути ка различитости и да присуствујемо једној општој патологизацији. Дијагностички систем је неопходан у раду многих професија, међутим историја је препуна спорних, али и занимљивих конструкција дијагноза, бар из данашње перспективе. Такве дијагнозе су биле продукт ондашњих пожељних стандарда и жеље да се такво стање и одржи! Неке дијагнозе су посебно занимљиве.

Социјални
инжењеринг
је део
реалности

Драпетоманија је представљала патолошку склоност робова да теже ка слободи. Да, многи знају, а многи и не знају да је постојала таква дијагноза у једном периоду цивилизације. Јасно вам је на који начин је ова дијагноза имала утицај на понашање људи и перцепцију људских односа, као и перцепцију самог поремећаја. Ова некадашња дијагноза има управо ту сврху, да одржи тадашњи систем робовласничког друштва. Како свако друштво има своје конструкције морала и стила живота једна од занимљивих дијагноза била је и мастурбација. Даље у тексту ћемо причати о религији, те је подесно поменути још једно занимљиво лепљење дијагнозе и то онима који су имали склоност ка религијским идејама и веровању у живот после смрти. Таква дијагноза се звала метафизичка интоксикација. Системи који нису били благонаклони према религији утицали су на дијагностички систем да неистомишљенике етикетира и то психијатријским поремећајем. Ако су базични принципи на којима лежи одређена идеологија они који не познају цркву као опцију, такви системи ће утицати на понашање и мишљење народа којим се влада.

Данас је стање другачије. Уистину актуелни дијагностички системи (DSM и МКБ који је подоста под утицајем првог) ревитализују једну општу патологизацију. Социјални инжењеринг није теорија завере. Шта више деца се обликују од малена пожељним облицима понашања. У процесу дијагностификовања један од општих критеријума јесте да неке црте личности значајно одступају од очекиваних у култури у којој живи особа. Према истраживањима већина друштава су благонаклонија личности са разијеном зависношћу од награде, нижом импулсивношћу или страшљивошћу (црте темперамента), што би требало да значи да се особе са развијеном зависношћу од награде лакше усмеравају и условљавају да поштују норме и понашају онако како је друштвено прихватљиво. Наравно, сада само причамо о науци и из овог угла. Поменули смо еволуцију и морал, те можемо прећи на следећу тему.

„Друштво (заједница) постаје продужена рука еволуције, јер преузима на себе да фаворизује особине чланова који ће се лакше уклапати, који ће бити социјабилнији, послушнији, мање импулсивни, моралнији. Као социјално пожељан, овакав фенотип ће лакше и чешће да се репродукују и те варијанте гена ће се ширити у популацији (социјални инжењеринг)“ (Дивац-Јовановић и Швракић, 2017: 33).

РЕЛИГИЈА

Религија нам је подарила знање, здравље, права… Религија је одувек имала јасну позицију кроз историју, у многим регионима она је та која је прве књиге написала, изучавала медицину. Замислите свет без религије?! Били верник или не, гледајући социолошки, религија је огромни контролор понашања у свету. Да сазнамо данас да нема бога, о којој год се религији радило, шта би се десило? Општа хистерија и вероватно општи пад морала, правде, наде, љубави… Разлике међу њима ипак постоје и то у одређеним принципима на којима леже темељи религије. То се имплицира и на саме токове и понашање у друштву. Црква има и своје интересе, жели да прошири своју моћ и велики је фактор у свим играма.

Религијска учења
утичу својим
принципима
на вредности
стандарде и правила
живљења

Нисам пуно знао о разним религијама светa и читајући о њима увидео сам занимљиве карактеристике код неких. Сикизам је једна од млађих религија и један од водећих принципа у оквиру ње је и потпуна равноправност жена и мушкараца, што се доста разликује од других. Овакве вредности јесу фактор положаја жена у таквим друштвима, пре свега у породици, образовању, политици. Религија има огроман утицај на све сегменте друштва, она је улагала у науку, водила ратове, помогла милионима да нађу веру и наду, била уз политику. Католичка црква је имала јак утицај на јачање традиционалне породице и традиционалних односа унутар ње. То није само утицај на породицу и њене вредности, већ и на креирање таквих приниципа у оквиру целог система. На тлу једног дела Европе (Француска, Немачка, Белгија, Холандија, Швајцарска, Аустрија) систем осигурања је образован, између осталог, и на поменутим принципима. Мушкарац би био носилац осигурања, док су жене биле искључене. Програми из дечије и породичне заштите заједно са лошом мрежом установа водили су ка останку жена у породици и то на позицијама домаћице. Овакав систем је тежио очувању положаја мушкараца и повлашћених група, као и њихових позиција на вертикали. Системи осигурања и сигурности су другачије конципирани због разних других фактора, али је слична ситуација, када су поменути принципи у питању, у целом Хришћанству.

Религије су моћни креатори идеја, токова и генерално климе у друштвима. Имају значаја за саму предузетничку културу народа, ставове и митове о новцу и богатству. Шинто религија је сасвим неке друге вредности ширила када је положај жене у питању, али је имала један снажан утицај на ставове о предузетништву који су резултирали данашњом сликом Јапана као једне од најразвијенијих држава. Хришћанство, поготово, православно, супротно, промовише скромност као вредност. Таоизам, Конфучијанство и Будизам су три велике религије у Кини, које нису супростављене, штавише допуњују се. Оваква поставка је довела до толерантности ка различитом и јачању колективне духовности у Кини. Религије у овом инстант времену и времену са „новим“ вредностима и стандардима одговарају на актуелне токове одређеним „изменама“ како би шириле идеје у које верују и задржале интерес. Ипак, многи садашњи установљени обрасци јесу продукт вишестолећног утицаја.

ПОЛИТИКА

Кад сам размишљао о овом сегменту текста некако нисам знао за шта да се определим јер толико тога има и свако од нас би имао доста примера на памети. Политика иде уз манипулацију. Ништа ново. Такође, политика нам је подарила знање, здравље, право… Свака идеологија је сервирала и сервира своје принципе као једине и најисправније. Људи са простора бивше Југославије живели су у више држава, бар на папиру, а многи и географски. Нису се овде времена толико променила у неким стварима колико мислимо, али систем као систем није био исти уистину. Оно што је мени занимљиво, као некоме ко је само рођен у СФРЈ, је носталгија код људи за тим временима. Тада се живело боље, бар већина тако каже, неки чак тврде и неупоредиво боље. Посебно су занимљиве приче о југословенском пасошу. Јесте, геополитичка ситуација је тада била драматично другачија од садашње и то у свим републикама. Имам утисак да је поред принципа једнакости, као очигледно битног фактора и на наицоналном и на глобалном нивоу, владала и клима – рекли су нам да нам је лепо. Југославија је имала i 60-тих година мањи БДП и од Јапана и Немачке које су биле у другачијим околностима након рата. На Западу се и тада доста боље живело. Опет, након свега десио се тако брзи заокрет у начину живота. Положај цркве тада и сада је поприлично другачији… Тако се и колективна свест мењала. Иначе, тај период хладног рата је посебно занимљив и могла би му се посветити посебна пажња.

Погледајте текст
Вирус корона –
зашто смо
непослушни
и шта ће бити после?

Занимљива вест коју сам чуо још пре пар година дошла је из Хрватске и надовезује се на претходни део текста. Стање на пољу родне равноправности у Србији је у најмању руку лоше, али испоставило се да је у Хрватској још горе. Упркос чињеници да Србија ревносно ратификује све конвенције, само спровођење ових политика је друга прича. Међутим, остао сам изненађен који је отпор Хрватска пружала ратификовању Истанбулске конвенције, коју је тек скоро потписала. Раме уз раме, држава и црква су стали у одбрану традиционалних вредности породице. Не би то било толико спорно, јер шта је то и лоше у таквим вредностима… али само онда када се и ради о „правим“ традиционалним вредностима? Наиме, Конвенција има задатак да заштити жене од насиља и насиља у породици. Спорни термини су били термини око рода као атака на породицу. Заправо, родно је оно контекстуално, родно није само пол, родно представља целокупну перцепцију традиционалних, конструисаних и очекивајућих улога мушкараца и жена и свега што произилази из тога. Па, и породично насиље јесте јасан продукт таквих односа. Због чега помињем ову тему? Да гађамо у центар, држава Хрватска није хтела да одваја додатна и велика средства за специјализоване и опште услуге за спровођење заштите, а то су финансијска подршка, помоћ при проналаску посла, СОС телефони, сигурне куће, центри за жртве сексуалног насиља… Шта је сама срж таквог отпора? Суштина је у очувању актуелних позиција и положаја. Такво стање одговара онима који су на позицијама и систему који функционише према актуелним принципима. То је ништа више до манипулисања информацијама зарад утицаја на токове и односе у друштву. Циљ је задржати их онаквим какви јесу сада. Принципи на којима леже било који системи теже да буду одржани како би и даље функционисали и остваривали своје интересе. Тако иза оваквог отпора стоје интереси одређених групација и новац, а шта би било друго! Манипулисање јавности да се ради о, пазите атацима на породицу, имају огроман утицај на перцепцију људи о овој теми. Ко жели да му се задире у породицу! Таква злоупотреба информација има поред поменутих циљева и ону тенденцију контроле.

Рекло би се, врло позната, а и вечито скрајнута са дневног реда је и следећа тема. У раду сам сретао поприличан број младих људи који немају завршено ни основно образовање. Нажалост и даље имамо децу која не завршавају основну школу. Међу Ромима их има и даље доста. Слично као и у Хрватској, Србија изгледа заобилази да усмери новац тамо где је потребно. Превенција јесте јефтинија, али свакако је нечињење било каквих активности још јефтиније, а о последицама се ни не размишља. Суштинска интеграција и инклузија Рома никада није постигнута. Да би Роми у пуном обиму похађали основно образовање није само довољно предузети нормативне мере, потребне су кључне промене на свим нивоима њиховог живота. Оно што је по среди је да су људи са нижим образовним статусом „подложнији“ управљању. Према незваничим подацима Ромских ораганизација, у Србији има и до пола милиона Рома. Младо радно способно становништво са егзистенцијалним проблемима без доступних информација представља интересну групу. Да би било која група људи постала равноправни део друштва, не само нормативно, потребно је спроводити јасну политику интеграције. У супротном ове групације постају алат за спровођење интереса оних који су позиционирани на највишем ступњу хијерархије. Оваквим процесима јача се јаз између становништва и скреће фокус са главних тема. Тај јаз је уобличен у предрасудама и стереотипима.

Сви смо више пута чули како историју пишу победници. Ти победници желе да се одрже што више на површини и урадиће све да очувају свој утицај и моћ. Актери су разни… национални, наднационални, глобални и присутни су у свим областима и системима. Сви они зависе од људи. Ако се мењају актуелни оквири, мењају се и актери! Као верник, верник у науку и политиколог дат ми је разум, учен сам да мислим и имам слободу да размишљам и резонујем ван постојећих категорија. Не постоји једна реалност, ништа није црно и бело. Да се подсетимо, stereotipNO посматра појединца и друштво из другачијег и нестереотипног угла.

• Коришћене књиге:
• Гранична личност и њена различита лица, Дивац-Јовановић и Швракић
• Религијска учења – Социјалне вредности религијских учења, Кочовић