Kada kažem moj mislim na psihoterapijski pravac u koji verujem i koji sam odabrao da bude okvir i filozofija kojom ću se služiti u radu sa klijentima. Ja sam Saša, socijalni radnik i konstruktivistički psihoterapeut pod supervizijom. Konstruktivistička psihoterapija je skup različitkih konstruktivističkih pravaca u terapiji od kojih se najviše koristi Psihologija ličnih konstrukata, koja je nastala sredinom prošlog veka.
Šta je karakteristično kod ovog psihoterapijskog pravca?
Ovaj psihoterapijski pravac gleda drugačije na dijagnoze, simptome i poremećaj, gleda drugačije na odnos klijenta i psihterapeuta. Svaki pravac, manje više ima svoj dijagnostički sistem. Pak, naš dijagnostički sistem se ustinu ne oslanja na tipične, mainstream dijagnoze, standardne tipologije i terminologiju. To ne znači da se poremećaj samo drugačije opisuje, već da se drugačije i pristupa paničnim napadima, depresiji, opsesivno-komulsivnom poremećaju i svim onim, danas uvreženim i poznatim problemima kod ljudi. Pre svega čovek se posmatra drugačije, kao potencijal koji treba da se izgradi, ne kao fiksno stanje, datost. Tako čovek neće tražiti sebe, kako danas kažu autentičnog sebe koji je izgubljen u magli sopstvene ličnosti, već će izgraditi nove delove sopstvene ličnosti, nove načine, nova rešenja.
Dakle, na mentalno zdravlje čoveka ne treba gledati kao na statično stanje, već kao na mobilnost duha. U tom smislu, posao psihoterapeuta je da uđe u značenja klijenata i shvati zašto su određeni problemi prisutni i kakvu ulogu imaju ti simptomi.
Da li psihoterapija disciplinuje?
U terapijskoj sobi ili u „online sobi“ nećete dobiti šamar realnosti, realnost je Vaša. Čovek je konstruiše i u tom smislu oni koji se osećaju skrajnuto i neshvaćeno će se dobro osećati u ovakvom terapijskom okviru. Važan princip je upravo taj, postoje različita konstruisanja stvarnosti. Stoga nećete dobiti recept za život, ispravan život, dobićete podršku u pronalaženju funkcionalnijih i alternativnijih načina za život. Alternativni da, ali ne i zamenski koji su lošija opcija na koju smo eto, osuđeni, već nova rešenja sa kojima ćete živeti kvalitetnije.
Kontekst u kome živimo umnogome određuje i ditkira „normalnost i nenormalnost“. Isto tako taj kontekst kumuje našim problemima. Ovo je pravac koji Vas neće gledati kao izolovani problem, već kao element u širem kontekstu. Za mene je važno šta taj kontekst donosi u Vaš sistem značenja. Za raliku od mnogih drugih terapijskih pravaca, ovde će se i te kako uzimati u obzir okolnosti, kultura i atmosfera u kojoj ste odrastali i u kojoj živite.
Na kakve probleme odgovara ovaj psihoterapijski pravac?
Psihoterapija nema ekspertizu, ona ima svoj sistem koji odgovara na problem, pritužbu klijenta/klijentkinje, tj. ono zbog čega se obraćate psihoterapeutu. U tom smislu ne želim i ne mogu reći ovaj pravac je dobar za određeni problem. Ovaj pravac ne lepi etikete, posmatra klijente kroz svoje dimenzije.
Kome je namenjena psihoterapija? Standardni odgovor je da psihoterapija odgovara na probleme i teškoće i kliničke i nekliničke populacije. Moj odgovor je da je konstruktivistička terapija „pogodna“ za česte probleme današnjice kao što su usamljenost, razna depresivna i anksiozna stanja, kao i što je pogodna za ono što danas zovu lični razvoj. Kako ne želim da kažem dođite vi i vi sa tim i tim temama, pogledajte moj blog, tekstove i videe. Ukoliko vam se sviđa moj način rada i ono o čemu pišem i govorim, možete se javiti na vujic.sasa.psihoterapija@gmail.com.