Шта је псеудодеменција?

Старост доноси нове изазове, потешкоће и специфичности и вуче за собом навике, идентитет, сећања. Прошлост се претаче у садашњост и будућност. Старост доноси искуство, како оно добро, тако и оно бременито, прожето кризама и проживљеном тугом. Наша култура није поштовалац старости, у старост се не улаже. Заглављени између очекивања средине и својих потреба, старија популација је изазов и за практичаре који треба да им пруже подршку и заштиту.

За треће доба су карактеристичне одређене потешкоће и болести. Деменција је једна од њих. Са старошћу опадају ризици од одређених психичких поремећаја, али су у ризику од присуства депресије, као и одређених неуротичних симптома, што се често одражава психосоматски.

Старост доноси
губитке и некадашње
навике и обрасци
се мењају

За старост су неминовни и губици када су блиске особе у питању, кризе око (не)испуњености, перцепције животне сврхе и постигнутог. Дуго грађене окоснице идентитета, дугогодишње навике и улоге нестају са променама у старости, како због личних разлога, тако и због породичних и срединских. Неопходни су адаптивни ресурси као одговор на ове ударе. Одговор се често манифестује кроз промене у понашању, промене у психо-социјалном функционисању, као и у интерперосналним односима.

Псеудодеменција
није деменција, али су
симптоми слични
деменцији и депресији

Е, сад шта је псеудодеменција. Термин је сковао Kiloh 1961. године и представља стање које је слично деменцији, тј. симптоми су слични деменцији, међутим права дијагноза је другачија и заправо представља стање слично депресији. Тачније, псеудодемецнија представља когнитивни (мисаони) дефицит и то дефицит у памћењу, опадању функционалности у свакодневним активностима, као и дефицит у говору и изражавању. Које су тешкоће при разликовању и самом дијагностификовању деменције и псеудодеменције? Kaszniak даје конкретне разлоге зашто долази до грешака у дијагнози. Он наводи да фаза старости често замагљује процену која код млађих не би била погрешна. Стручњаци често сумњају на деменцију или дијагностификују постојање деменције која је карактетистична за старост. Даље, разлози погрешних дијагноза су и због сличности разних симптома, јер когнитивне промене често прате депресију, као што и депресија и деменција могу коегзистирати. Симптоми неких неуролошких промена и болести се поклапају са симптомима депресије. Заправо, симптоми когнитивног дефицита су карактеристични и за депресију, као што је и деменција прожета депресивним понашањем и афектом.

Које би разлике биле између деменције и псеудодеменције тј. депресије. Почетак болести код деменције је подмукао и не постоји често психијатријска историја, док је код псеудодеменције почетак неочеикиван и често постоји психијатријска историја. Код песудодеменције је карактеристично депресивно расположење, док је код деменције расположење променљиво и ситуационе природе, бар у почетку болести. Ток стања код псеудодеменције је прогресиван, док се код деменције креће спорије. Код деменције се среће недостатак увида у стање, као и попуњавање празнина у памћењу измишљеним причама, мањак и недостатак одговора, док код псеудодеменције особе имају увид у стање, постоји поремећај памћења и често постоји одговор у форми „не знам“. Понашање у деменцији је променљиво у односу на тренутну тежину болести и стање, док код депресивног стања, тј. псеудодеменције понашање је углавном истоветно. Особе у деменцији гледају да минимизирају неспособност и исказују мотивацију за одређеном акцијом, док је код псеудодменције процес обрнут. Даље, код деменције постоје погоршања стања у периоду ноћи, што није карактеристично за псеудодеменцију. Особе које имају деменцију углавном немају суицидне мисли, док код особа које су депресивне могу се јављати суицидне мисли. Код деменције се увиђа пар вегетативних симптома, док су код псеудодеменције чести и више их је.

У нашој култури где се у старост не улаже, где се сматра да старији треба да поштују одређене обрасце понашања, где постоје очекивања стереотипног мишљења за старост, присутан је снажан притисак на старије који утиче на неисказивање емоција, страсти и генерално на само исказивање проблема. Од старијих се не очекује да су сексуално активни, да се жале, да буду неозбиљни, размажени или тужни. Такав контекст утиче на таложење туге, криза, и боловања јер, као што је речено, старост доноси промене и губитке. Ови процеси, према неким ауторима, доводе до појаве симптома који су слични симптомима деменције. Старији се налазе у том скученом простору и притом не могу да рачунају на подршку због очекивања друштва и породице.

Благовременим
препознавањем и
дијагнозом утиче се
на адекватну
терапију, побољшање
психичке слике
и оздрављење

Управо овде систем има обавезу да пружи подршку старијој популацији. Неразумевање и неперципирање свих карактеристика и околности могу имати контраиндиковане последице. Практичари би морали бити едуковани и сензибилисани за препознавање и претпоставке о оваквим „стањима“ и пре свега културолошким околностима које могу имати утицај на одређене процесе код старије популације, како би усмерили особу ка правим сервисима и обезбедили адекватну заштиту и подршку особи. Претпоставка и дијагностика псеудодеменције драматично мења потребну терапију и квалитет самог живота особе. Адекватном терапијом, била то психотерапија, медикаментозна терапија или комбинација обе, особа може да врати повољан и претходни ниво функционисања и квалитета живота.

Писање овог текста мотивисано је жељом да се сензибилишу сви, од старијих који можда препознају симптоме, до породица и радника у домовима, центрима за социјални рад, болницама, дневним боравцима, како би се адекватно планирала заштита и подршка… Адекватна процена и добра анализа свих података из историје особе, као и сарадња са породицом ради долажења до свих релевантиних података је од велике важности за почетак процене и претпоставке како би се особа усмерила на даљу процену и дијагнозу (психијатри).

Пре свега је потребно сензибилисати популацију, радити на афирмацији активног старења и промовисати друге парадигме кад је треће доба у питању. У будућим текстовима обрађиваће се теме о стереотипним гледиштима на старост, што је започето овде, као и теме везане за ниво подршке који систем пружа старијима.

0Shares

7 Replies to “Шта је псеудодеменција?”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *