У процесу борбе за родну равноправност једно од поља постизања равноправности јесте и родно сензибилисан језик. Колико често чујемо речи у мушком облику у случајевима када се ради о женској особи? Мишљења су врло опречна. Који су узроци актуелног стања на пољу равноправности и који значај овакав процес има за њу?

Језик не
препознаје све
речи у мушком
и женском
облику

Мишљења су да такве идеје нису у духу српског језика и да су ова решења граматички нетачана. Људи наводе да им је неприродно, неугодно, чак и смешно, као и да циљ не треба да буду измене језика, већ суштинска родна равноправност. Сведоци смо наглог увећања страних модерних термина у нашем језику. Тако исто, у нашем језику се често користе и страни стручни термини. Неки од њих могу да се преведу, међутим многи још увек немају осмишљен адекватан превод. Језик је, дакле у сталној промени. Треба радити на очувању културе, писма, аутентичности језика и традиције као битних сегмената за идентитет једног народа. Да ли су овакве промене у супротности са очувањем културе и духа језика?

Родно сензибилисан језик има своју сврху, поред сложићемо се најопштијег циља, тј. родну равноправност. Шта је корен овог проблема? Ако приступимо малој анализи назива нпр. одређених професија, могу се уочити одређене правилности. Запитајмо се које професије су нам прикладне да их чујемо у женском роду, а које не? Па, нпр. у женском роду говоримо теткица (такозване чистачице у школи), чистачица, учитељица, балерина, играчица, хостеса, васпитачица… А, у мушком нпр. домар, мајстор, директор, машинбравар, начелник, неуролог, шеф, возач, пилот, месар… Неке професије јесу „традиционално“ мушке и „традиционално“ женске, па отуда и неприкладност када неке речи изговоримо у супротном роду од оног у којем смо навикли да их користимо. Како би звучале професије када бисмо их користили у родно равноправном облику? То би звучало нпр. овако: возачица, неуролошкиња, чистач, шефица, месарка, мајсторица, васпитач, машинбраварка… Имамо и примере речи као што је судија, која је заправо женског рода, а сматра се да је мушког. Размислите, много више професија има опште прихваћен назив у мушком роду! Да ли је само ствар навике и шта је утицало на то?

Некадашњи родни
обрасци утичу
на садашње

Неке послове жене нису обављале у прошлости, што је имало за последицу да, иако их данас обављају претежно жене, ми и даље имамо проблем и нелагоду да их изговоримо у женском роду. Па нпр. психолошкиња, педагошкиња и андрагошкиња има много више него психолога, педагога и андрагога, па опет чешће их чујемо у мушком роду. Ствари се данас јесу у одређеној мери промениле, али колико често видимо натписе директор, психолог, правник, начелник, лекар, председник, а ради се о женској особи? Како сежемо дубље у прошлост, јасно је да жене нису заузимале високе функције, већ су биле запослене као домаћице. Исто тако, није им било доступно образовање и наука у истом обиму као мушкарцима, те су стручне и научне позиције дуги низ година биле резервисане претежно за мушкарце.

Корен родно
неравноправног језика
лежи у патријархалним
структурама

Најопштији циљ је равноправност. Процес постизања исте прожима се кроз разне сегменте неравноправних образаца. То Вам је као да кажете да је забрањен расизам и да нисте расисти, а опет користимо изразе који су увредљиви за нпр. црну популацију. Можемо сад овде наводити разне примере… Бит и корен родно неравноправног језика лежи у чврстим патријархалним структурама. Родно неравноправан језик је последица суштинске родне неравноправности.

Треба направити границу између очувања културе и језика и промене као битне за даљи развој језика. Знамо и сами, гледајући у прошлост, да је свака промена била осуђивана и у дато време апсолутно неприкладна и несхваћена. Излазак из комфор зоне је тежак, али зависи од нас. Запитајмо се колико схватамо важност одређених промена? Не будимо саучесници, већ креатори и савременици промена.