Dermatillomania – компулсивно чачкање коже

Не причамо о болестима коже, за то је задужен дерматолог, већ о потреби да се стално чачка кожа, цеде бубуљице, пипају неравнине/несавршености на кожи итд. Поред ових манифестних активности, особе неретко имају осећај губљења контроле, опсесивно-компулсивне радње, осећај срамоте и тако даље. Размишљајући у оквирима данашње филозофије лечења, верујем да ће многи кренути од споља – третирањем бубуљица, или покушајима да смање поменуте активности. ,,Унутрашњи“ разлози су разнолики. Кад кажем да иза овог стоји губитак контроле, мислим на губитак контроле било чега, на покушај смиривања и давања смисла и реда чачкањем, цеђењем, чупкањем. Људи у разним емоционалним стањима (узнемиреност, досада, немир, бес, туга, раздражљивост) улазе у ове компулсивне радње али све ово постаје и навика.

Како очекивања могу негативно утицати на перформансе спортиста

Спорт сам по себи јесте такмичење и спортисти јесу тако настројени, воле победу, желе да напредују, да буду конкурентни. Оно што се дешава јесте да често не успевају да покажу своје спортско знање и напредак у техници, тактици, физичкој спремности и кондицији због притиска и психолошке не/припремљености. Данас су тема очекивања, која у многоме могу утицати на емоције споритисте или спортискиње, а касније и на сам перформанс, тј. меч, утакмицу, наступ. Спортисти формирају сопствена очекивања, али иза тих очекивања стоје и очекивања породице, тренера, а код професионалних спортиста и очекивања спонзора, националних савеза и јавности, која својим очекивањима може направити огроман притисак. Оваква врста промене је у служби нових алтернативих виђења успешности и неискључивог размишљања. Искључивост пречесто вуче спортисте и спортискиње у то да нису успешни и да су изневерили себе и друге.

МОРАЛ – ИМПЛИКАЦИЈЕ НА РАЗВОЈ И СРЕЋУ

Схватали то или не, многе наше конструкције морала нас коче. Не позивам Вас ја сад на разврат, содому и гомору, али бих волео да мање робујемо неким стварима. Некад не дођемо до неких остварења, сазнања, догађаја и односа управо јер деламо по тим нашим правилима и обрасцима. Народ то уме да зове уштогљеношћу, снобизмом или да некоме вири празилук из задњице. То су Вам оне приче о греху… Опет, неки други имају другачији, они би рекли искренији, поглед на свет. Чули смо оне кованице нпр. „Грех излази из уста, а не кроз уста.“ Бити моралан јесте вредност коју градимо преко две хиљаде година. Уздизати се духовно, тј. развијати се, чега је морал свакако сегмент, јесте наш циљ. Како то онда морал може кочити наш развој и срећу, прочитајте у овом тексту.