Uvod u diskriminaciju u Srbiji

Većina nas je preživela neki od oblika diskriminacije. Većina nas nije reagovala! Bilo bi idealno da je svi prvo prepoznamo, a zatim i pružimo otpor, da li on bio u formi verbalne reakcije ili možda u pravnoj formi. To „možda“ dosta nam govori, jer za diskriminaciju mora postojati nulta tolerancija!

Uporedo sa ovakvim stanjem gde smo svedoci da se diskriminacija i dalje dosta sreće, imamo jedan drugi proces, a to je da se ta reč u potpunosti uvrežila u svakodnevnom rečniku. To ne bi bilo sporno i čudno da nemamo diskriminaciju na svakom ćošku i da se taj termin često ne koristi pogrešno… Zapravo, ovaj proces i jeste logična posledica neinformisanosti. Da smo naučeni da je prepoznamo, da postoji brža i bolja sankcija i da je ona u pravom smislu zabranjena, onda bismo zasigurno i reagovali na nju. Koliko je česta diskriminacija na tržištu rada govore nam podaci istraživanja koje je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti 2019. godine koji govore da 84% zaposlenih i 86% nezaposlenih smatraju da postoji diskriminacija na tržištu rada. Zanimljivo je da je čak 92% ispitivanih poslodavaca smatra isto. Ove podatke detaljnije možete pogledati ovde. Diskriminacija se ne dešava samo na tržištu rada, već u svim aspektima života. Iako su podaci iz 2006. godine i nadam se da se dosta toga promenilo od tada, istraživanje Strategic Marketing-a izbacilo je zaprepašćujuće podatke. Naime, 65% ispitanika ne bi ugostilo u svom domu osobu koja živi sa AIDS-om. Dalje, najveći deo populacije između 18 i 70 godina ne bi u svoj dom primio pripadnike marginalizovanih socijalnih grupa! Ovde možemo uvideti sličnu vezu diskriminacije sa neinformisanošću, koja je dodatno udružena sa predrasudama.

Diskriminacija je
neopravdano pravljenje
razlika ili nejednak
tretman zbog
ličnog svojstva

Pa, da vidimo, koji su to diskriminatorni postupci i šta sve obuhvata ovaj pojam? Ukratko, diskriminacija je neopravdano pravljenje razlika ili nejednak tretman (postupanje ili propuštanje da se preduzme radnja) prema pojedinicu ili grupi zbog određenog ličnog svojstva, tj. karakteristike. Nije svako postupanje kada nismo dobili šta želimo diskriminišuće. Kada onda ne dobijamo posao, kada nismo dobili istu uslugu, kada smo vređani, kada smo dobili manju platu, a da je razlog bio diskriminacija? Hajde prvo da vidimo šta je to lično svojstvo. Lična svojstva su one naše karakteristike koje nas oslikavaju i tiču se velikim delom našeg identiteta, našeg bića, našeg mišljenja, stavova, naše specifičnosti, tj. različitosti od drugih. Svi ih imamo!

Street art mural – Barselona

Ličnih svojstava
ima 21 i zakon
je otvoren za
moguće oblike
koji nisu
obuhvaćeni
navedenim

Naš Zakon definiše koja su to lična svojstva i to su: rasa, boja kože, preci, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik, verska ubeđenja, politička ubeđenja, pol, rodni identitet, seksualna orijentacija, imovno stanje, rođenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet, bračni i porodični status, osuđivanost, starosna dob, izgled, članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i druga stvarna odnosno pretpostavljena lična svojstva.

Dakle, svako od nas može da se postavi u većinu ovih svojstava. Ako zbog ovih svojstava budemo neravnopravno tretirani mi smo onda diskriminisani. Bitno je da budemo naučeni da prepoznamo kada nam se dešava diskriminacija, jer mnogih oblika nismo ni svesni. To nisu samo oni primeri koji su u prošlosti bili prečesti i koje svi navodno prepoznajemo, poput rasizma, iako ga i sada ima, to su i primeri žena koje ne mogu da se zaposle ako planiraju trudnoću, nejednak pristup Roma pravima, manje žena na funkcijskim mestima, ljudi koji zbog izgleda ili invaliditeta ne mogu da pristupe nekim pravima, kada zbog mladosti ili starosti nemate isti tretman (popularno ejdžizam)… Diskriminacija može biti podržana i od strane države i sistema prema određenom pojedincu ili određenoj grupi i predstavlja najozbiljnije kršenje ljudskih prava.

Često je udružena
sa stereotipima i
predrasudama i
neke oblike teže
prepoznajemo

Svako od nas je imao ovakva iskustva, ali sam siguran da su nam neka svojstva, čitajući ih, manje, a neka više diskriminatorna… Neka bismo možda i „izbacili“ sa spiska. Zato, zapitajmo se da li smo subjektivni, da li su nam naše osobenosti važnije od tuđih i da li smo osetljiviji na diskriminaciju samo kada se nama dešava. Pa, na primer, prema već gore pomenutom istraživanju, 92% zaposlenih, 95% nezaposlenih i svih 100% ispitanih poslodavaca smatra da se ljudi zapošljavaju na osnovu stranačke pripadnosti! Začuđeni? U vezi sa tim, velikih 37% poslodavaca se nije složio sa tvrdnjom da zbog diskriminacije na tržištu rada mladi odlaze iz zemlje i nalaze posao u drugim zemljama. Iako je ovo vrlo uzročno-posledično, nisu prepoznate posledice diskriminacije. Takođe, visokih 58% poslodavaca se složilo sa tvrdnjom da je ženama onemogućeno napredovanje u poslu samo zbog toga što su žene. Za one koji kažu da LGBT osobe imaju ista prava na tržištu rada, oko 70% ispitivanih (već navođene tri kategorije) odgovorilo je da se na poslu vređa i ponižava ova populacija. Podatke pogledajte ovde. Dakle, diskriminacija se dešava zbog raznih ličnih svojstava, različitim ljudima i u različitim životnim situacijama.

Alima Newton – Website

Diskriminacija se često udružuje i sa stereotipima i predrasudama i ovi pojmovi su vrlo srodni, te je nedovoljno prepoznajemo jer je nažalost obojena svakodnevnim načinom života. Za sve nas je bitno da prepoznamo i one manje upadljive oblike. Ova tema nije nova ali stereotipNO ističe da pre svega moramo naučiti, osvestiti i primetiti diskriminaciju ukoliko se dešava nama ili nekom u našoj okolini, kako bismo prvo uvideli nejednak tretman i na kraju se izborili za ravnopravni položaj. Ovaj proces zahteva zajedničko i uzajamno delovanje svih. Nastavak ove teme možete očekivati u nekim od sledećih tekstova.

Pogledajte kratak video o diskriminaciji
0Shares

One Reply to “Uvod u diskriminaciju u Srbiji”

  1. Ljiljana, hvala na komentaru. Ukoliko neka lična osobenost stoji iza toga, svakako bismo mogli reći da postoji diskriminacija. S obzirom da se radi o porodičnim odnosima, takvi postupci bi u socijalnom radu bili dodatno analizirani i tretirani u cilju podrške! Ukoliko imate neka pitanja ili zapažanja slobodno nam se obratite preko stranice Kontakt.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *