Увод у дискриминацију у Србији

Већина нас је преживела неки од облика дискриминације. Већина нас није реаговала! Било би идеално да је сви прво препознамо, а затим и пружимо отпор, да ли он био у форми вербалне реакције или можда у правној форми. То „можда“ доста нам говори, јер за дискриминацију мора постојати нулта толеранција!

Упоредо са оваквим стањем где смо сведоци да се дискриминација и даље доста среће, имамо један други процес, а то је да се та реч у потпуности уврежила у свакодневном речнику. То не би било спорно и чудно да немамо дискриминацију на сваком ћошку и да се тај термин често не користи погрешно… Заправо, овај процес и јесте логична последица неинформисаности. Да смо научени да је препознамо, да постоји бржа и боља санкција и да је она у правом смислу забрањена, онда бисмо засигурно и реаговали на њу. Колико је честа дискриминација на тржишту рада говоре нам подаци истраживања које је спровео Повереник за заштиту равноправности 2019. године који говоре да 84% запослених и 86% незапослених сматрају да постоји дискриминација на тржишту рада. Занимљиво је да је чак 92% испитиваних послодаваца сматра исто. Ове податке детаљније можете погледати овде. Дискриминација се не дешава само на тржишту рада, већ у свим аспектима живота. Иако су подаци из 2006. године и надам се да се доста тога променило од тада, истраживање Strategic Marketing-а избацило је запрепашћујуће пoдатке. Нaиме, 65% испитаника не би угостило у свом дому особу која живи са AIDS-ом. Даље, највећи део популације између 18 и 70 година не би у свој дом примио припаднике маргинализованих социјалних група! Овде можемо увидети сличну везу дискриминације са неинформисаношћу, која је додатно удружена са предрасудама.

Дискриминација је
неоправдано прављење
разлика или неједнак
третман због
личног својства

Па, да видимо, који су то дискриминаторни поступци и шта све обухвата овај појам? Укратко, дискриминација је неоправдано прављење разлика или неједнак третман (поступање или пропуштање да се предузме радња) према појединицу или групи због одређеног личног својства, тј. карактеристике. Није свако поступање када нисмо добили шта желимо дискриминишуће. Када онда не добијамо посао, када нисмо добили исту услугу, када смо вређани, када смо добили мању плату, а да је разлог био дискриминација? Хајде прво да видимо шта је то лично својство. Лична својства су оне наше карактеристике које нас осликавају и тичу се великим делом нашег идентитета, нашег бића, нашег мишљења, ставова, наше специфичности, тј. различитости од других. Сви их имамо!

Street art mural – Барселона

Личних својстава
има 21 и закон
је отворен за
могуће облике
који нису
обухваћени
наведеним

Наш Закон дефинише која су то лична својства и то су: раса, боја коже, преци, држављанство, национална припадност или етничко порекло, језик, верска убеђења, политичка убеђења, пол, родни идентитет, сексуална оријентација, имовно стање, рођење, генетске особености, здравствено стање, инвалидитет, брачни и породични статус, осуђиваност, старосна доб, изглед, чланство у политичким, синдикалним и другим организацијама и друга стварна односно претпостављена лична својства.

Дакле, свако од нас може да се постави у већину ових својстава. Ако због ових својстава будемо неравноправно третирани ми смо онда дискриминисани. Битно је да будемо научени да препознамо када нам се дешава дискриминација, јер многих облика нисмо ни свесни. То нису само они примери који су у прошлости били пречести и које сви наводно препознајемо, попут расизма, иако га и сада има, то су и примери жена које не могу да се запосле ако планирају трудноћу, неједнак приступ Рома правима, мање жена на функцијским местима, људи који због изгледа или инвалидитета не могу да приступе неким правима, када због младости или старости немате исти третман (популарно ејџизам)… Дискриминација може бити подржана и од стране државе и система према одређеном појединцу или одређеној групи и представља најозбиљније кршење људских права.

Често је удружена
са стереотипима и
предрасудама и
неке облике теже
препознајемо

Свако од нас је имао оваква искуства, али сам сигуран да су нам нека својства, читајући их, мање, а нека више дискриминаторна… Нека бисмо можда и „избацили“ са списка. Зато, запитајмо се да ли смо субјективни, да ли су нам наше особености важније од туђих и да ли смо осетљивији на дискриминацију само када се нама дешава. Па, на пример, према већ горе поменутом истраживању, 92% запослених, 95% незапослених и свих 100% испитаних послодаваца сматра да се људи запошљавају на основу страначке припадности! Зачуђени? У вези са тим, великих 37% послодаваца се није сложио са тврдњом да због дискриминације на тржишту рада млади одлазе из земље и налазе посао у другим земљама. Иако је ово врло узрочно-последично, нису препознате последице дискриминације. Такође, високих 58% послодаваца се сложило са тврдњом да је женама онемогућено напредовање у послу само због тога што су жене. За оне који кажу да ЛГБТ особе имају иста права на тржишту рада, око 70% испитиваних (већ навођене три категорије) одговорило је да се на послу вређа и понижава ова популација. Податке погледајте овде. Дакле, дискриминација се дешава због разних личних својстава, различитим људима и у различитим животним ситуацијама.

Alima Newton – Website

Дискриминација се често удружује и са стереотипима и предрасудама и ови појмови су врло сродни, те је недовољно препознајемо јер је нажалост обојена свакодневним начином живота. За све нас је битно да препознамо и оне мање упадљиве облике. Ова тема није нова али stereotipNO истиче да пре свега морамо научити, освестити и приметити дискриминацију уколико се дешава нама или неком у нашој околини, како бисмо прво увидели неједнак третман и на крају се изборили за равноправни положај. Овај процес захтева заједничко и узајамно деловање свих. Наставак ове теме можете очекивати у неким од следећих текстова.

Погледајте кратак видео о дискриминацији
0Shares

One Reply to “Увод у дискриминацију у Србији”

  1. Ljiljana, hvala na komentaru. Ukoliko neka lična osobenost stoji iza toga, svakako bismo mogli reći da postoji diskriminacija. S obzirom da se radi o porodičnim odnosima, takvi postupci bi u socijalnom radu bili dodatno analizirani i tretirani u cilju podrške! Ukoliko imate neka pitanja ili zapažanja slobodno nam se obratite preko stranice Kontakt.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *