Називају је ратом наше генерације. Савременици смо ширења вируса корона и сцена које гледамо само у филмовима. Љубитељи теорија завера, а у Срба их има толико, баве се геополитичким темама, да ли је корона вештачки „пуштена“, да ли владе великих држава воде економски рат и тако даље… Вирус корона је, признаћемо, другачији од свих претходних, хара по целом свету, уведена су ванредна стања, забране излазака… Највише је, за сада, страдала Италија.

Многи узроци
и фактори су
утицали на
ширење короне

Зашто је корона погодила неке државе интензивније? Многи су узроци и на десетине фактора. Занимљиво је да су Француска, Шпанија и Италија прве три земље у Европи по броју туриста, те огроман број људи из разних делова света долази у ове земље. Густина становништа у Италији је једна од већих у Европи, а територија површински релативно мала. Број аеродрома је велики, као и фреквенција људи. Битно питање је колико брзо и на који начин је реаговао систем на свим нивоима власти у погођеним земљама и колико је уопште јавност адекватно информисана! Демографски подаци у целој Европи говоре нам о великом уделу старијих. Италија има најстарију популацију на најстаријем континенту. На видело излази и стање на пољу радних права људи, инсистирању приватног сектора на пуном радном времену… Период инкубације је дуг, опоравак такође, симптоми различити. Стручњаци наводе да је загађење ваздуха утицало на број оболелих. Ту су и неке споредне ствари, али најбитније, као на пример фудбалска утакмица фантастичног тима из Бергама уочи почетка ове кризе у Италији. Неке од потенцијалних узрока и фактора можете видети и овде детаљније.

Менталитет,
стил живота,
навике и
обичаји могу
бити фактор

С обзиром да је Италија најпогођенија и да је често била жртва разних епидемија кроз историју, размишљао сам зашто је то тако. Оно што је мени било упитно, јесте да ли су обичаји, традиција, стил живота и менталитет имали утицај на ширење вируса корона на тлу Италије. Менталитет није само дат, менталитет се преноси, обухвата колективну свест, обликује се кроз историју народа и на њега утичу многи процеси и околности кроз које пролази једно друштво, један народ. Географија нам може много тога открити. Италијани су насељени на Медитерану, склони хедонизму, дружењу и „опуштенијем“ стилу живота. Признаћете, другачије замишљамо Немце и Италијанe, истичући менталитет, свакако не размишљајући stereotipNO. Читао сам давно текст о 10 навика и обичаја Италијанки и Италијана. Сетио сам се пар… Обожавају да одлазе у маркете, парола је „Једи домаће и свеже“, једу увек у друштву… Врло занимљива и позитивна навика или особеност, а која нам актуелно може бити подесна, јесте да су Италијани тактилан народ, тј. често се грле, рукују и изузетно су друштвени, воле да проводе време по кафићима и у природи. Мада то јесте европски тренд, љубљење при поздраву као обичај често се виђа у Италији.

У већем делу Европе и одређеним деловима света људи се често поздрављају пољупцем. Љубљење као поздрав се још за време Римљана проширило на западну Европу и Африку. Пољупцем је био приказан и сам свети чин, кроз љубљење статуе, што је касније прихватило и католичко хришћанство. Ове занимљивости можете прочитати овде. Дакле, корени пољупца као обичаја при поздрављању јесу на данашњем тлу Италије.

Oдговорност, свест
и солидарност
су наш задатак

Јасно је да постоји низ фактора зашто се вирус корона обрушио на неке државе јачим интензитетом. Неке околности биле су доминантно узрочне. Појединац и заједница неке токове не могу зауставити, не могу чак ни најорганизованији системи и државе. Лично мислим да систем увек има огромну одговорност и то првенствено преко анализе, информисања, организације, система санкција и наравно заштите. Контекст у коме живимо, који је од нас саздан и који узајамно утиче и на нас може бити подложнији одређеним утицајима и бити „фактор ризика“. А, шта се дешава када људи чују за вирус, када бивају информисани? Да ли смо од тог тренутка усвојили упутства и препоруке?! Да ли је по среди криза одговорности, људскости и солидарности или се и даље „вадимо“ на менталитет и навике?

Пример Италије нам, поред осталог, упућује аларм адресиран и на одговорност, као и личну и колективну свест… Често смо кроз бурну историју учили (или нисмо) из сопствених искустава. Да ли се сада препознајемо у туђим примерима? Запитајмо се које су то свакодневне навике које би нас могле довести у ризик у актуелној ситуацији и колико смо одговорни према себи и другима. У овој кризи „културолошки“ фактор свакако није најутицајнији, али када здравствени системи пуцају и када цео досадашњи свет почиње да представља претњу, имамо једино личне ресурсе као допринос борби.

Актуелна тема је врло озбиљна и stereotipNO ће се потрудити да укаже на важне аспекте у друштву који могу бити значајни… До следећег текста, који ће бити као и овај, ако не светлије онда бар другачије обојен, дружимо се у бољој атмосфери и наравно, подршка пријатељима у Италији!