Вирус корона – зашто смо непослушни и шта ће бити после?

Криза већ доста дуго траје и у односу на сам почетак, ситуација сваким даном изгледа све компликованије. Свет је сада већ поприлично паралисан. На снази су ригорозне мере влада у циљу превенције ширења заразе. Многи поздрављају овакве мере, а као што знамо, многи их и не поштују. Ова пандемија је, испоставило се, идеална за анализу друштва. Корона избацује на површину све оно што је било крхко у друштву, све оно што не функцинише или је макар привидно функционисало. Ово нам је прилика да мало боље сагледамо стање, мада је то тешко у овом моменту, али је можда и преко потребно.

Прочитајте текст
Вирус корона
у Италији –
менталитет, навике
и обичаји

Људи нису солидарни! Могу рећи да се слажем. Мере би се требало поштовати, свесни смо ризика. У овој земљи где су тенкови пролазили улицама, земљи где се пева „Србијо, најлепша бајко, Србијо“ кад год загусти, а то је врло често, земљи санкција, у земљи која је променила свој назив шест пута и на крају и револуционарној земљи где су окупљања бивала и забрањивана – у тој земљи бар смо 1000 пута чули да нас само слога спасава! Слога, солидарност, како желите. Кажу да кад нам је фрка ми се некако скупимо, али да, дефинитивно одавно нисмо солидарни. То је постао део нашег ДНК, менталитета… У претходном тексту где сам причао о културолошком контексту као фактору ризика у Италији, помињао сам да се менталитет гради, не представља он само „темперамент“ неког народа, нешто што нам је генетски дато, марљивост, строгост или гордост. Менталитет се више изграђује, еволуира са историјом народа. Тако се и наш уприличио у данашњи. Зашто смо ми толико непослушни, кад морају да нас кажњавају?

Жорж Сера – Недеља поподне на острву Ле Гранд Жат

Један од базичних принципа у Југославији је био солидарност. Сад би Вам љубитељи Маршала и Југе започели познате приче, које смо сви слушали више пута. Иако је та иста Југославија у тадашњем свету била наводно сила, а многи би рекли и диктатура, рекло би се да ни ове данашње демократије нису много друкчије. Уистину, као да смо другачији од тада, као да смо се доста променили за релативно кратак период, гледајући целокупни историјски ток. Мислим, сви знамо шта бејаше овде претходних деценија… није ни чудо да смо се променили! Но, не мислим само на те ужасне околности, кад кажем да се менталитет мења. Мислим на онај невидљиви утицај, на контекст, атмосферу у којој обитавамо свакодневно. Ко креира то на колективном нивоу?

Могли бисмо посветити цео текст односу државе и појединца. Морамо се запитати колика је наша слобода и колика је моћ државе да смањи слободу, ако је то уопште природно. Теорије о друштвеном уговору појединца и власти Хобса, Лока и Русоа су можда и почетак ове приче. Данас савремена држава има широке ингеренције, а природна права су уоквирена у форми људских права. У модерној представничкој демократији власт добија мандат да заступа народну вољу и „штити“ народ. Замислите да није регулисано основно образовање као обавезно? Шта би се дешавало са друштвом…

Друштвени проблеми
у оваквим
моментима излазе
на површину

Све што се дешава тренутно утицало је да неки токови испливају на површину. Чули смо да ово неће погодити сиромашне, погодиће велике привреде, фирме и државе. Видимо да руске богаташе неће ни мајка Русија, нити демократска Енглеска. Али добро, сиромашни ће остати сиромашни, само! Незапослени вероватно и даље незапослени, а здравствених и социјалних радника вероватно и даље неће бити довољно. Корона је уствари глобални телескоп који таргетира све оне друштвене проблеме локално, тамо где нам се и дешавају. У овом вакууму сви они друштвени „проблеми“ излазе на видело. Они који су погођени сиромаштвом, неће имати посла, многи који су радили код приватника, морали су да раде за време ванредног стања, изгубили су посао или пак, не примају плате. Породично насиље ће ескалирати, медији ће поступати непрофесионално, као и људи на друштвеним мрежама… Многи кажу… „Неће људи да раде“, „Немамо ми здравствену културу“, „Људи нису солидарни, свако гледа само себе“… Све то је последица и све то је морало бити дуго година креирано и да се вратимо на почетак приче и превенцију, требало бити превенирано. Систем ствара климу. Којим квалитетом креира политике родне равноправности, радно право, целокупну социјалну политику, слободу медија, као и разне стратегије и законе и њихово спровођење… такав ће утицај имати и на друштвене токове.

Да ли су нам
људска права
занемарена?

Са својим пријатељем разговарао сам о стању на пољу људских права за време ове кризе. Како све ово утиче на слободу избора. Не говорим све ово у циљу непоштовања мера и закона, шта више супротно! Постављам питање, шта је то све утицало на садашње околности, тј. неодговорност популације о каквој се прича у медијима. Државе су се определиле за разне мере и системи имају огромну обавезу да организују живот. Неки би рекли куд сад прича о људским правима поново… Заправо, то је прва премиса свега. Свака држава има одговорност да предузме све што је потребно, у складу са могућностима, у циљу заштите становништва. Значи, држава као апсолутни суверен треба да уради све како би заштитила свој народ, али не само сад, већ одувек… и пре короне. Ту лежи кључ. Спремност и стил влада да одговоре на кризу повезана је са претходним деловањем. Криза показује какво је било стање у друштву и какво је све ово време стање на пољу људских права. У оваквим временима (не)поверење народа излази на видело, а онда репресивне мере попримају мултидимензионалност и с правом могу бити различито тумачене.

Одакле проблем са поверењем? Људи су већ били сиромашни, незапослени и дикриминисани на тржишту рада, насиље се дешава годинама, медији су одавно неодговорни и одавно не постоји здравствена култура. Од раније нисмо солидарни, задовољни и одговорни. Огуглали од криза и са егзистенцијалним и константним проблемима потребно је време да се врати поверење, које се споро стиче, а лако губи! То поверење утиче на одговорност или ако желите „послушност“. То вам је као код деце, ни једно дете није лоше, а обавеза родитеља је огромна.

Пикасо – Герника

Сада када имамо времена утрошимо га на размишљање о ономе што је сада ту око нас, годинама већ. Наоштрите Ваш критички ум. Останимо код кућа, будимо савесни и одговорни према себи и другима, јер имате само тај ресурс – нас и да би они који су на послу успели да одраде херојски посао јер их немају довољно. У најтежим тренуцима долази до највећих остварења.

0Shares

13 Replies to “Вирус корона – зашто смо непослушни и шта ће бити после?”

  1. Господине Мики, мало је рећи да се не слажем са Вама! Ова држава урадила све што је могла?

  2. Тако је. Постоје дубоки разлози за неповерење. Баш добар увид да је то основни извор такозване непослушности. Ипак, верујмо медицинској струци, останимо код куће!

  3. Hvala što pišete na ovakav način. Ovo je prevršilo svaku meru. Da se ne vraćamo mnogo unazad. Da budemo popustljivi i vratimo se samo na početak svega ovoga sa virusom. Koliko dramatično različitih izjava u razmaku od nekoliko dana- ne izjava bilo koga, nego onih koji su dobili odgovornost i mogućnost da nas vode?! I kako da verujes? A onda povrh svega izađu i viču na nas- krivi smo?! Da, KRIVI SMO MI- ŠTO SMO IH PUSTILI!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *