Зашто је промена тешка?

Терапијски процес није лак и изискује промену. Нећемо променити људе око нас, нити околности али мењајући наш поглед на себе и свет можемо утицати на наше односе са другима и на крају крајева и на наше проблеме. Како је наш идентитет скројен нашим искуствима од најранијих ногу и како је та наша улога годинама формирана, није лако променити та сад сржна уверења, хипотезе и конструкције стварности. Чак и када знамо да нешто није добро за нас, ми истрајавамо у својим укорењеним обрасцима.

Наш идентитет има тенденцију да продужи своје трајање, рекли бисмо самоодржања. Како? Сржна уверења и улога, као што сам рекао, су дуго грађена вешеструким потврђивањем. Нпр. родитељи су својој ћерци често поручивали:

„Мораш бити најбоља!“ 

„Само најбољи пролазе добро у животу!“

„Не спуштај се на туђ ниво!“

„Само најбољи успеју у животу!“

Девојчица израста у девојку која не сме да буде ни у чему солидна или не дај боже лоша. Сада има изграђену хипотезу „Само ако сам најбоља, ја вредим.“ Са овако изграђеном, сада врло важном претпоставком о себи, која заузима огроман део њеног идентитета, она бива често инвалидирана и обесхрабрена у друштву и повлачи се из разних ситуација. Њен живот више нема нових циклуса искустава јер све је врло претеће за њу.

Промена, дакле изискује доста посла. Та уверења су оно у шта особа верује. Она верује, жели да живи таквим животом, али она не живи живот. Није лак залогај променити своју животну филозофију и сврху. Прво тешко је за почетак схватити да се не може и не треба бити најбољи у свему. Тешко је себе прихватити такву/ог. То је врло непожељно, јер смо научени да је једино добро оно супротно, бити најбољи.

ОПАСНОСТИ ТОКСИЧНЕ ПОЗИТИВНОСТИ

Иако ништа није лоше у томе да се размишља позитивно и да нам је чаша до пола пуна, ова нова тенденција императивне позитивности може нанети доста штете. Размишљати позитивно има смисла и препоручио би вам ваш терапеут, код неких и пали. Међутим, ако се вратимо на наш пример, схватићемо да је претходно потребно изградити услове да би особа могла у налету позитивности, па самим тим и једне опуштености и неургентности да савладава задатке живота. Како је особа изашла у свет са својим нефункционалним хипотезама, она ће уз налет позитивне енергије можда и успети у неким циљевима, али већ код прве препреке у виду непотврђивања њених најважнијих поставки живота, она ће путем старих образаца побећи назад у стару структуру. Зашто? Тамо је познато. С тим у вези, данашња фраза „зона комфора“ би пре могла да се преименује у зону познатог. Боље познато зло, него непознато добро. Улога девојке из примера, иако врло тешка за њу, штити је од ризика и ситуација које би је преплављивале. Сад је време да пређемо на кључни део наше приче.

ШТА ЈЕ СА ЕМОЦИЈАМА?

Ми смо изградили систем значења али заправо, емоције су те које руководе нама. Особа ће поступати тако да заобиђе оне емоције због којих је и направила механизме одбране, а то је оно како се осећала кад је била одбачена, невољена, или у складу са данашњим примером недовољна. Поруке које је девојчица добијала од родитеља су утицела на осећање кривице, као и стида ако није била најбоља. Све ћемо урадити да се не осећамо тако поново, тј. онако како смо се осећали кад смо били врло мали, уз касније поновне ожиљке. Те емоције су оно што нас држи даље од „лаке“ промене. То је огромни страх, то је туга, беспомоћност, анксиозност, бес… Са тим ће се радити на терапији. Дакле, девојка да не би била поново преплављена бежи у једину преосталу оазу мање анксизоности.

ШТА ОСЕЋАМО?

Промена доноси
ризик да се
сусретнемо са
емоцијама са
којима нисмо у
стању да се
суочимо

Наше претпоставке о животу, уверења о свету и нама су створене због емоција и сада се одржавају због истих. Када покушамо нешто ново, тада наступа кривица, анксиозност, стид… Свет може постати врло претећи. Мада, неретко нисмо ни свесни својих нефункционалних образаца, али на одређеном нивоу знамо да се не осећамо добро. Ако је сврха бити најбољи, а испостави се да у интеракцији са другима нисмо то увек, кривица ће нас гушити. Дружење са људима постаје врло стресно. Осећаћемо се анксиозно, нећемо уживати у дружењу, јер толико тога може значити да нисмо најбољи. Стога, боље да некако избегнемо ту ситуацију, него да се боримо са свим тим емоцијама. Свесност о својим уверењима није завршен посао јер ће нас те емоције и даље вући назад у познато, тј. иоле сигурно да се нећемо осетити онако кад смо били мали и повређени.

Промена није лака и није линеарна. Један напред, два назад… Промена није лака али је могућа. Некадашње решење данас је проблем са којим се сусрећемо. Како смо градили кулу на меком тлу које није могло да поднесе тежину наших емоција, па је сад кула накривљена, мора да прође време да би се осмислио нови начин да та кула добије своју нову сврху са ојачаним темељом.

0Shares

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *