Na prvi pogled u vremenu gde su ljudi bar normativno ravnopravni, ovo pitanje možda jeste za neke neadekvatno, međutim u svom radu sam nailazio na nezadovoljstvo kod očeva nakon poveravanja dece iz bračne ili vanbračne zajednice. Takođe, u medijima možemo čuti da je naš sistem blagonakloniji majkama.
Radi se o kompleksnoj temi i svaka porodica je specifična. Predseparacioni period, separacija i postseparacioni period karakteriše niz okolnosti, faktora, manifestacija i posledica, o čemu ćemo govoriti u narednim tekstovima. Ako između roditelja nije došlo do sporazuma i zajedničkog vršenja roditeljskog prava, ne postoji dogovor oko pitanja gde će dete ili deca živeti, kako će se održavati kontakt dece sa oba roditelja, ući će se u parnični postupak. S obzirom na takve okolnosti jedna strana često biva nezadovoljna.
Zakon nedvosmisleno posmatra roditeljsko pravo kao ravnopravno. Porodični zakon u članu 7. navodi da roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno. Dalje, u istom članu navodi se da su roditelji ravnopravni u vršenju roditeljskog prava. Ono što je bitno je da su oba roditelja i dalje staratelji kao i da roditelj kome deca nisu poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava ima pravo na kontakt i viđenje sa decom i učestvovanje u svim bitnim pitanjima i odlukama.
Ovaj tekst ima za cilj ukazivanje na određene okolnosti koje su bitne ili bi trebalo da budu od važnosti prilikom odlučivanja kom roditelju se dete ili deca poveravaju na samostalno vršenje roditeljskog prava.
Prilikom donošenja odluke posmatraju se razni segmenti roditeljstva. Svakako se procenjuju celokupne snage i resursi, rizici u vezi sa roditeljskim veštinama i kompetencijama, kao i sama percepcija dečijih i roditeljskih dužnosti i prava. Među bitnim oblastima su i međusobna roditeljska saradnja, nivo podrške koju svaki od roditelja ima od ostatka porodice… Prisustvo zlostavljanja i zanemarivanja su segmenti koji jasno utiču na odluku o poveravanju deteta. Međutim ovde ćemo se zaustaviti jer ispitujemo faktore u odlučivanju koji mogu imati veze sa distinkcijom na današenjeg oca i majku.
Bez generalizovanja i uz uvažavanje specifičnosti svakog roditelja, treba navesti neke od bitnih faktora zašto se majkama često ili češće poveravaju deca, iako naravno, postoje i mnogi očevi koji vrše samostalno roditeljsko pravo. Na sve segmente veliki uticaj ima kulturološki okvir u kojem živimo. Takođe, deo konteksta svakako jesu i uloge unutar porodičnog sistema, tradicionalne, nametnute ili očekivane. Podela uloga oko vaspitanja deteta, brige i nege su deo i rodno stereotipnih obrazaca, generalno u društvu.
Ako bismo imali nultu, tj. istovetnu poziciju majke i oca, jer je prethodno rečeno da se celokupno posmatra i procenjuje roditelj, šta bi se procenjivalo? To bi bile veštine i senzibilisanost da se detetu pruži nega, briga i obezbedi razvoj. To i jeste suština današeg teksta i tiče se faktora koji su zapravo i odgovor na našu današnju temu.
Da li će neko poveriti dete ili decu majci ili ocu samo zbog toga što je majka ili otac, muško ili žensko? Ne! Koja su to svojstva koja možemo pripisati ocu ili majci današnjice? Zašto današnjice? Upravo iz razloga jer određena svojstva jesu produkt aktulenih tokova u društvu, tradicije, običaja… Bitne karakteristike koje se mogu vezivati za samu podelu otac – majka jesu pitanja koliko su muškarci učeni u našem kontekstu da je potrebno da se brinu o deci i koje su obaveze majke, a koje oca. Da li mi ovakvu podelu pripisujemo tradiciji, biologiji, ili pak „normalnosti odnosa“ je individualna stvar, ali nam daje neke od odgovora. Naravno, ne sumnjam i znam da postoje i drugačiji primeri očeva. Primetno jeste da se ovakve rigidne i patrijarhalne podele menjaju i da mladi roditelji ravnopravnije dele obaveze i zajednički stiču veštine. Ovakve promene su svakako posledica okolnosti u širem kontekstu.
Faktor koji je neophodno pomenuti i koji socijalni rad uzima u obzir prilikom odlučivanja je i uzrast deteta. Za decu niskog kalendarskog uzrasta jeste neophodno da ostanu uz majku, ako nema kontraindikacija. Dakle, prvo uspostavljanje kontakta deteta sa majkom je, reklo bi se, biološko i naziva se afektivna vezanost. Tako, afektivna vezanost koja predstavlja pruženu sigurnost, ljubav, negu i odgovor na detetove potrebe od strane majke, oca i drugih bliskih osoba, kasnije ima ogroman uticaj na izgradnju detetove ličnosti, detetovih emocija i reakcija. Kao što vidimo, vezanost deteta i oca i očinska uloga je isto toliko bitna, ali pričamo o prvim mesecima života deteta. Neke stvari je nemoguće ispitati, a neke ni nema potrebe. Pozitivna i tradiconalna uloga majke za mnoge je neupitna i zapravo nam može dati odgovore na određena pitanja kada je ova tema u pitanju.
Verujem da prakse unutar centara za socijalni rad nisu istovetne, kao i da postoji prostor za napredak u svim segmentima struke. Posmatranje svih okolnosti kod roditelja i celokupnosti sistema u kojima žive i rade, svaki socijalni radnik treba da uzima u obzir. Fokusiranje na interes deteta je prvi princip rada i na to se usmeravaju i roditelji. Sama separacija je teška za celu porodicu i to se često odražava i na samo roditeljstvo u tom periodu. Jedina prava pozicija roditelja treba da bude ona koja obezbeđuje najveći interes deci. Roditelji su dužni da prevaziđu poteškoće zarad daljeg odgajanja dece, pružanja ljubavi, brige i nege. Cilj sistema i jeste podrška porodici u prevazilaženju aktuelnih problema i jačanja dalje saradnje.
Zanima me Vaše mišljenje, koje su Vaše obaveze sa detetom, da li su poslovi podeljeni na „muške“ i „ženske“ ili ravnopravno? Zapitajmo se svi koja je podela poslova i nivo veština bio kod naših roditelja?
Hvala na ovom tekstu. Jako je bitno informisati ljude i menjati svest. Pozdrav iz Šida
Milena, hvala.
Hvala na razjasnjenju! Znam dosta očeva kojima su deca pripala nakon razvoda. Odlican tekst!
Rado, hvala.
Bojana, hvala.
Hvala na komentaru Mladene. Nadam se da Vam se tekst svideo
Prave majke se ne razvode, samo žene ne uspele kao majke..
Hvala na komentaru, ovde su dozvoljena različita mišljenja.
Nebojša, bićete pozvani u nadležni Centar za socijalni rad nakon tužbe, gde će centar uzeti sve okolnosti u obzir i doneti procenu. Razgovarajte sa zaduženim voditeljem slučaja o svim nedoumicama i pitajte sve što Vas zanima. Ukoliko dolazi do zlostavljanja dece, te unformacije svakako prosledite centru. Hvala na pitanju. Slobodno pitajte sve što Vas zanimaa. Pozdrav