Да ли мигранти доносе криминал?

Мигрантска криза и даље не јењава, чини се да се кључна питања не решавају, а проблеми се прожимају кроз више области… безбедност, прихват миграната, обезбеђивање права, незапосленост и други проблеми домицилног становништва, интеграција… Немогуће је сагледати ово питање из једног угла. За stereotipNO су занимљиве теме као што су перцепција, ставови и предрасуде о мигрантима, тј. у овом случају тражиоцима азила. Претпоставке о броју азиланата у Европи су многе, као и претпоставке о могућим сценаријима у будућности. Исто тако, различита су питања око мигрантске кризе када је у питању наш контекст. Када чујемо бројке које нам говоре о миграцијама више стотина хиљада људи у 2015. години, морамо да се запитамо како се то одражава на безбедност, да ли ће и колико тражиоца азила остати у Србији и какве су импликације на наше прилике? Међутим, најчешће постављано питање је да ли мигранти носе и криминогено понашање?

Пре свега, неопходно је напоменути да постоје разлике у типовима миграција, тј. разлозима мигрирања. Оно што је заједничко свим масовним миграцијама је да код домицилног становништва увек постоје страхови о угрожавању безбедности криминогеним активностима миграната.

Долазак имиграната
у САД није
повећао број
кривичних дела

Причу ћемо започети, наравно од Трампове Америке и тамошњег увек актуелног (и)мигрантског питања. Шта нам кажу подаци о криминалитету начињеног од стране миграната у Америци? Истраживања из 2016. године Като института (Cato Institute) су се бавила искључиво миграцијама на територији савезне државе Тексас, као једне од пограничних држава. Резултати тих истраживања нам говоре да су имигранти (без докумената) имали 50 процената мање осуда за извршена криминална дела у односу на оне који су рођени у Америци. Истраживања чији је задатак био да одговоре на ставове о повећаном криминалитету у градовима где су настањени имигранти, говоре заправо о нижем нивоу криминалитета и насилничког понашања у тим градовима. Велико истраживање спроведено је од стране четири универзитета и тицало се повезаности имиграната и извршених криминалних дела и то у 200 великих и малих градова између 1970. и 2010. године. Њихови налази говоре да је раст имиграција у таквим градовима смањио насилничко понашање, оштећења имовине, пљачке и убиства. Такође, 2010. године спроведено је истраживање социолога Воцворта (Wadsworth) и то у 459 градова између 1990. и 2000. године које има истоветне резултате. Према анализама адвокатске и истраживачке организације Нова Америчка економија (New American Economy) 10 градова који су у последњих десет година примили највећи број избеглица бележе пад криминала. За детаљнији увид у ова истраживања погледајте https://www.citylab.com/equity/2019/02/crime-immigration-city-migrants-refugees-state-of-the-union/582001/

Како је долазак миграната смањио криминал? Одговор је заправо врло логичан. Мигранти који су пошли путем бољег живота не желе да у страној земљи, од које очекују и држављанство, почине кривична дела и буду депортовани. Прва претпоставка је да не желе да чине кривична дела и да не постоји својство које упућује на тако нешто.

Мигранти у Европи
су углавном
млађи мушкарци

Актуелна азилантска криза у Европи је свакако занимљивија за нас. Како је Немачка примила огроман број азиланата, занимљива су истраживања о повезаности криминалитета и тражиоца азила. Наиме, више извора нам говоре о порасту криминалитета од 2014. године што се поклапа са почетком мигрантске кризе. Истраживање које је подржала Влада Немачке говоре нам о порасту насилничког понашања од 10,4 процената у периоду од 2014. до 2017. године у савезној држави Доње Саксонији (четврта савезна држава по броју тражиоца азила). Такође, истраживања говоре и о порасту криминалитета код младих од 16 до 30 година и то са 9% на 27% у периоду од 2014. до 2015. године. Један од одговора на ове податке дала је Канцеларија за криминолшка истраживања Доње Саксоније (Criminological Research Unit of Lower Saxony). Канцеларија наводи да млађа мушка популација по правилу више и чини кривична дела, што је у вези са мигрантима који су претежно млађи мушкарци, независно да ли се радило се о тражиоцима азила или ЕУ мигрантима, те да овај пораст криминалитета нема јасну корелацију са присуством миграција. Ове податке можете детаљније погледати на линку BBC портала. https://www.bbc.com/news/world-europe-45419466

Криминогена дела
у Србији нису у расту
од почетка
мигрантске кризе


На крају долазимо и до истраживања спроведеним у Србији. Према подацима Републичког завода за статистику мигранти су у 2016. години на територији Републике Србије осумњичени за 55 кривичних дела, што је 0,06 процената. Процентуално мигранти су вршили мање кривичних дела од локалног становништва у Србији.

Одређени ставови
о мигрантима
продукт су
ксенофобије

Разлози због којих људи мигрирају су различити. Према конвенцијама и законима јасно је дефинисано право на азил и многи азиланти испуњавају овај услов. Да ли постоје огромни ризици за безбедност када је имигрирање огромног броја људи у питању… да! По правилу, сви скупови који окупљају велики број људи се обезбеђују и такве ситуације јесу високоризичне. Који су разлози предрасуда према мигрантима? Ксенофобија се јавља онда када постоје рестриктивне имиграционе политике или пак када држава помера фокус са кључних питања и заобилази суштинске изазове и ризике. Све актере треба адекватно информисати. Када постоје јасне политике интеграције које подразумевају увођење у друштво, стандарде и нормативу, пружање подршке, као и рад на очувању идентитета и специфичности, онда се ризик од криминала драматрично смањује јер су људи једноставно укључени у друштво као и сви други грађани. Да ли ће нам ксенофобија помоћи у разумевању миграција, ратова, људске патње, националне и наднационалне политике… мислим да не. Све нас може задесити иста судбина. Сетимо се наших миграција, ризика, предрасуда и стереотипа који су многи наши суграђани преживљавали.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је Serbmigra-1024x685.jpg

Процес од мигрирања до интеграције у великој мери зависи од системских решења на националном нивоу. Многи су фактори актуелних дешавања, али су и огромне последице због неадекватног управљања миграцијама од стране државе. О присуству религијског фундаментализма унутар миграција, броју људи који ће остати у Србији, структури миграната, неопходној интеграцији, изазовима, ризицима, као и улози државе и миграционој политици причаћемо у следећим текстовима.

0Shares

4 Replies to “Да ли мигранти доносе криминал?”

  1. Nenade, hvala na komentaru. Tekst se bavi stereotipnim mišljenjem kod ljudi, te je na tome i fokus kada su aktuelne migracije u pitanju. Takođe, govori upravo i o skretanju pažnje populaciji sa gorućih pitanja. Naredni tekstovi će se baviti samom migracionom politikom u Srbiji. Geopolitika trenutno nije u fokusu bloga, već socijalna politika.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *