Dermatillomania – компулсивно чачкање коже

stereotipNO није место за лупање етикета, али је место где причамо о менталном здрављу. Овај на први поглед свакодневни проблем уме доста да фрустрира и може имати доста есктремне примере. Не причамо о болестима коже, за то је задужен дерматолог, већ о потреби да се стално чачка кожа, цеде бубуљице, пипају неравнине/несавршености на кожи итд. Поред ових манифестних активности, особе неретко имају осећај губљења контроле, опсесивно-компулсивне радње, осећај срамоте и тако даље. Особе које се осећају и понашају овако, DSM- 5 (Дијагностички и статистички приручник за душевне поремећаје) описује скупом симптома које ставља под поремећаје познате као Репетитивно понашање фокусирано на тело (BFRB), класификовано у оквиру OCD поремећаја, тј. опсесивно-компулсивних поремећаја. У оквиру Међународне класификације болести (10) овакво стање категорисано је као excoriation – skin picking, односи се на поремећај повлачења/цеђења коже. Назив dermatillomania је састављена од три речи derma (кожа), tillo (повлачење – односи се на саму акцију усмерену ка кожи) и mania, која ако није јасна, представља претерану активност, манично понашање. Нама је овде сада мање важна психијатријска категорија као референтни оквир, али нам психијатрија може помоћи у терминологији, која је свакако mainstream, као и својим скупом описаних симптома.

Чести
психолошки
симптоми су
осећај губитка
контроле, осећај
срама, немира.

Скуп симптома може бити битан, а и не мора. Постоје варијације и опсег ремећења оптималног функционисања у свакодневном животу се разликује. У питању су активности копања, цеђења, повлачења, чупкања и пипкања коже. Ово су видљиви симптоми, саме активности/понашање. С обзиром да неке особе могу направити веће ране и иритације коже, неретко као последица долази до осећаја срамоте, покривања одређених делова тела, смањења контаката, безвољности да се излажу јавности, одлазе на посао. Испитаници са оваквим потешкоћама, наводили су осећај губитка контроле, да не могу да се зауставе у тим компулсивним радњама. Оно што се разликује од опсесивно-компулсивног поремећаја је да не постоје опсесивне мисли. Пак, рекло би се да уместо мисли, имамо нешто друго опсесивно у виду емоција. Ми можемо покушати да смањимо такву врсту навика, уколико није екстремно интензивна и то може упалити. Међутим, можда бисмо могли да дамо пример било ког понашања за које бисмо могли да кажемо да је зависничко. Смањити коцкање, смањити играње игрица, смањити конзумирање алкохола, у крајњем случају променити било коју навику није лако. Размишљајући у оквирима данашње филозофије лечења, верујем да ће многи кренути од споља – третирањем бубуљица, или као што сам рекао, покушајима да смање поменуте активности.

Симптом је показатељ, видљиви део. Ако га уклонимо, остаје корен. Ем, што проблем вероватно остаје укорењен, те и рецидиван, ем, што је врло битно, рад на отклањању симптома може проузроковати промене у другим деловима нашег система. Симптом има функцију, у овом случају функцију одређене контроле. Оставити систем разјапљен без средства за контролу може бити врло претеће за човека који је изгубио контролу на мање „свесном“ нивоу.

Зашто је битна прича око симптома? Психотерапија, конструктивистичка психотерапија ће се питати шта то стоји „иза“ симптома, шта је узрок? Враћајући се на претходни пасус, склонити симптом оставља особу са нечим с чим се не може тренутно сусрести. Пластично речено, нервозни смо, незадовољни смо, несрећни смо, попијемо чашицу, две ракије… напијемо се. Исто је и овде. Даље, један сегмент овог психолошког процеса, ком су ето дали и назив, је и осећај задовољства. Чачкањем коже, цеђењем бубуљица на крају долазимо до растерећења, задовољства, награде. Тада долази до лучења допамина, хормона задовољства, речено популарним речником. Ствара се једна врста зависности, боље рећи компулзије.

Ми се нећемо бавити физичким променама на телу, али није на одмет да укратко поменемо да само чачкање коже може бити:

  • Аутоматско – Дешава се, а да особа ни не размишља о томе. Назива се још и скенирање јер подразумева да особа прегледава кожу тражећи неправилности на кожи како би их „третирала“. Може прерасти у следећу врсту.
  • Фокусирано – Особа се фокусира на један део тела, тј. коже и тада може доћи до тешких оштећења коже.

Не постоји
један узрок.
свака особа
структуира
позадинске
разлоге
прибегавања
оваквим
стањима.

,,Унутрашњи“ разлози су разнолики. Кад кажем да иза овог стоји губитак контроле, мислим на губитак контроле било чега, на покушај смиривања и давања смисла и реда чачкањем, цеђењем, чупкањем. Многи наводе да иза овог стоји перфекционизам. Могли бисмо опет поставити низ питања зашто особа тежи безгрешности. Перфекционизам није стање које априори стоји иза овог проблема. У том смислу опис симптома може бити од користи јер ће људи можда лакше препознати одређене карактеристике и увидети сличности у односу на себе. Људи у разним емоционалним стањима (узнемиреност, досада, немир, бес, туга, раздражљивост) улазе у ове компулсивне радње али све ово постаје и навика, као што и спавање на одређену страну постаје део свакодневног понашања.

Важно је напоменути да би у оваквим случајевима требало посетити и друге стручњаке, попут дерматолога, ендокринолога. Почетак ових проблема се, према статистичким подацима и јавља у тинејџерском периоду када и долази до хормонских и физичких промена, као и познатих промена на кожи. Такође, статистика каже да је чешће код жена. Ствар је у томе што особе не копају по својој кожи због броја бубуљица, свраба или чега већ, него из горе описаних разлога, те би психотерапија била један од видова подршке. Свакако сад нећемо покретати и тему психосоматике али није лоше размотрити и зашто наша кожа као орган трпи, невезано за секундарна оштећења проузрокована активностима наше руке.

Уколико се препознајете и желите да радите на овим потешкоћама, уколико Вам оне праве проблеме у функционисању, можете ми се јавити да радимо заједно на e-mail: vujic.sasa.psihoterapija@gmail.com. Такође, слободно ми пишите уколико имате неких питања. 🙂

0Shares

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *