Када кажем мој мислим на психотерапијски правац у који верујем и који сам одабрао да буде оквир и филозофија којом ћу се служити у раду са клијентима. Ја сам Саша, социјални радник и конструктивистички психотерапеут под супервизијом. Конструктивистичка психотерапија је скуп различитких конструктивистичких праваца у терапији од којих се највише користи Психологија личних конструката, која је настала средином прошлог века.
Шта је карактеристично код овог психотерапијског правца?
Овај психотерапијски правац гледа другачије на дијагнозе, симптоме и поремећај, гледа другачије на однос клијента и психтерапеута. Сваки правац, мање више има свој дијагностички систем. Пак, наш дијагностички систем се устину не ослања на типичне, mainstream дијагнозе, стандардне типологије и терминологију. То не значи да се поремећај само другачије описује, већ да се другачије и приступа паничним нападима, депресији, опсесивно-комулсивном поремећају и свим оним, данас увреженим и познатим проблемима код људи. Пре свега човек се посматра другачије, као потенцијал који треба да се изгради, не као фиксно стање, датост. Тако човек неће тражити себе, како данас кажу аутентичног себе који је изгубљен у магли сопствене личности, већ ће изградити нове делове сопствене личности, нове начине, нова решења.
Дакле, на ментално здравље човека не треба гледати као на статично стање, већ као на мобилност духа. У том смислу, посао психотерапеута је да уђе у значења клијената и схвати зашто су одређени проблеми присутни и какву улогу имају ти симптоми.
Да ли психотерапија дисциплинује?
У терапијској соби или у „online соби“ нећете добити шамар реалности, реалност је Ваша. Човек је конструише и у том смислу они који се осећају скрајнуто и несхваћено ће се добро осећати у оваквом терапијском оквиру. Важан принцип је управо тај, постоје различита конструисања стварности. Стога нећете добити рецепт за живот, исправан живот, добићете подршку у проналажењу функционалнијих и алтернативнијих начина за живот. Алтернативни да, али не и заменски који су лошија опција на коју смо ето, осуђени, већ нова решења са којима ћете живети квалитетније.
Контекст у коме живимо умногоме одређује и диткира „нормалност и ненормалност“. Исто тако тај контекст кумује нашим проблемима. Ово је правац који Вас неће гледати као изоловани проблем, већ као елемент у ширем контексту. За мене је важно шта тај контекст доноси у Ваш систем значења. За ралику од многих других терапијских праваца, овде ће се и те како узимати у обзир околности, култура и атмосфера у којој сте одрастали и у којој живите.
На какве проблеме одговара овај психотерапијски правац?
Психотерапија нема експертизу, она има свој систем који одговара на проблем, притужбу клијента/клијенткиње, тј. оно због чега се обраћате психотерапеуту. У том смислу не желим и не могу рећи овај правац је добар за одређени проблем. Овај правац не лепи етикете, посматра клијенте кроз своје димензије.
Коме је намењена психотерапија? Стандардни одговор је да психотерапија одговара на проблеме и тешкоће и клиничке и неклиничке популације. Мој одговор је да је конструктивистичка терапија „погодна“ за честе проблеме данашњице као што су усамљеност, разна депресивна и анксиозна стања, као и што је погодна за оно што данас зову лични развој. Како не желим да кажем дођите ви и ви са тим и тим темама, погледајте мој блог, текстове и видее. Уколико вам се свиђа мој начин рада и оно о чему пишем и говорим, можете се јавити на vujic.sasa.psihoterapija@gmail.com.
Сваки симптом је ту са разлогом. Психотерапија не треба само да открије узрок, већ и да понуди нову перспективу и разрешење, а пре свега да пружи клијенту/клијенткињи прихватање, разумевање и подржавање.