МОРАЛ – ИМПЛИКАЦИЈЕ НА РАЗВОЈ И СРЕЋУ

Шта је морал и да ли нас морал увек води нашем интересу? Ово неће бити прича како се у садашњем лоповском и шарлатанском свету исплати бити улизица, друкара или лопов. Не, ово је текст о томе како морал може кочити наш развој. Бити моралан јесте вредност коју градимо преко две хиљаде година. Уздизати се духовно, тј. развијати се, чега је морал свакако сегмент, јесте наш циљ. Бар ја тако мислим. Како онда морал може кочити наш развој и срећу, прочитајте у овом тексту?

На стварање морала утицали су разни фактори. Многи када размишљају о моралности критеријум посматрања им је систем вредности, некиме религијске вредности, а некоме пакет законских норми и друштвених правила. Рекао бих да постоје она универзална правила која оцртавају моралност. То је оно… не кради, не лажи, не варај… Наравно, било би лепо да се сви држимо оваквих правила и вредности, мада се многи „овајде“ од кршења ових правила. Но, понављам није то развој каквим га ја видим. Поред тих универзалних правила, чињеница је да их и доста различито тумачимо. Учимо их, стичемо их и конструишемо их као битне и мање битне. Неко ће рећи да је неморално да жена има толико и толико партнера, а неко да је то предрасуда и врло стереотипно. Неко други, пак ће мислити да је изузетно неморално облачити се на одређен начин или одређеним стилом, и тако даље. Е, то су те моралности о којима желим причати.

Наравно, сви ми имамо различита тумачења и различите ставове и мишљења. Схватали то или не, многе наше конструкције морала нас коче. Не позивам Вас ја сад на разврат, содому и гомору, али бих волео да мање робујемо неким стварима. Док год нешто функционише, све је у реду, али често са нечим нисмо у потпуности „сагласни“. То је оно када смо у одређеном расцепу и када заправо такви обрасци прикривају нешто иза, што је много битније. То су оне моралности које немају функцију морала него неку другу функцију. Морал је креиран између осталог у породици, друштву и у свим системима у којима се крећемо.

Наша
перцепција
морала
као препрека
искуству
и развоју?

Вратимо се на стереотипе и предрасуде. У смислу у коме нас они ограничавају и сужавају перцепцију, тако и наше конструкције морала могу уоквирити наш живот. То су оне ситуације када помислимо да би било лепше да смо слободнији, да живот буде испуњенији искуством. Искуство је заправо права реч и добар аргумент. Управо то, некад не дођемо до неких остварења, сазнања, догађаја и односа јер деламо по тим нашим обрасцима. То је оно што народ уме да зове уштогљеношћу, снобизмом или да некоме вири празилук из задњице. Наравно, овде има и других ствари осим ових о којима ја причам, али су адекватни за објашњење. Ово и нису толико велики проблеми. Људи заиста могу имати велике тешкоће јер мисле да је нешто забрањено за њих или друге. То су Вам оне приче о греху… Опет, неки други имају другачији, они би рекли искренији, поглед на свет. Чули смо оне кованице нпр. „Грех излази из уста, а не кроз уста.“

Актулено је питање абортуса у Пољској. Ако су негде опречна мишљења, у овој ситуацији су. Чини ми се да је питање моралности овде врло присутно, бар за неке. Јасно је какве импликације за неке људе може имати абортус као неморалан чин. За друге, пак не мора имати никакве. Ово је доста екстреман пример. Али овакви оквири постоје на свим нивоима нашег функционисања.

Ми дајемо
значење
свету и постоји
низ других
опција

Такође и друге осуђујемо због наше перцепције забрањеног и дозвољеног. То се осликава на наше односе, сужава нам перспективу. Када направимо „прекршај“, онда имамо кривицу, у овом случају јер смо неморални. Она нам говори да смо заобишли или издали за нас оно сржно и од важности за наш идентитет. Није лако не поступати по тим нашим правилима. То опасно угрожава наш интегритет који смо стварали од рођења. Свака конструкција има одређену функцију за нас. Неке се одрже цео живот, а неке више немају употребну вредност, осим да смо због њих фрустрирани јер не раде више. Често мислимо да нешто не можемо, не смемо, да није у реду и да се то не ради на неком месту или овом свету и одатле креће проблем. За нас постоји низ опција које само нисмо проверили и активирали. То Вам је као кад одрастaмо, па полако почиње да нас за нешто боли брига, а раније нас је толико то морило. Разне категорије, оквири, правила, немају заиста вредносну димензију, већ смо им ми дали такво значење.

Неке наше
конструкције
више нису
функционалне
за нас

За почетак упитајмо се шта је за нас битно и зашто. Сви познајемо људе који су нам одвратни јер не играју по нашем систему вредности, или морала, како год желите. То је ок. Ех, да смо сви принципијелни… Оно што бих ја волео да преиспитамо су она правила која за нас немају баш неку сврху и циљ. Чему робујемо, шта нас кочи, шта желимо и зашто то не урадимо? Склони смо често да ствари посматрамо црно или бело и да само имамо два избора, а тек ако смо на средини…. Онда тек мислимо да смо забрљали, а нит’ лук јели нит’ лук мирисали. Грчевитим држањем нечега робујемо сопственим захтевима које смо дефинисали као битне, а који можда и нису више ваљани за нас. Да ли смо због тога срећнији, то је питање. Будимо они од искуства! Ја не знам шта је то за Вас и уопште не мора бити нешто екстравагантно, неконвенционално или екстремно. Ја испитујем шта је то за мене… Просто је. Нема шансе да смо до сада све испитали и да нас има толико сличних.

Пишите ми, баш ме занима Ваше мишљење. Које су Ваше недоумице и да ли примећујете те окове. Поздрав до следећег текста или видеа.

0Shares

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *