Како је наш идентитет скројен нашим искуствима од најранијих ногу и како је та наша улога годинама формирана, није лако променити та сад сржна уверења, хипотезе и конструкције стварности. Наш идентитет има тенденцију самоодржања. Све ћемо урадити да се поново не осећамо онако како смо се осећали кад смо били врло мали, уз касније поновне ожиљке. Те емоције су оно што нас држи даље од „лаке“ промене. Како смо градили кулу на меком тлу које није могло да поднесе тежину наших емоција, па је сад кула крива, мора да прође време да би се осмислио нови начин да та кула добије своју нову сврху са ојачаним темељом.
