НОСТАЛГИЈА – Од Југословена до носталгичара по рођењу

Волим ову тему, тему коју зовем – носталгија. Није овде реч о слаткој прошлости и горкој будућности. Запитајмо се, да ли је стварно толико тога у прошлости било боље? Људи имају тенденцију да верују да је прошлост била боља. Живот пролази, а ми чекамо да поново живимо оно што треба, оно искрено, оно право! То право не долази, а ми (п)остајемо заточеници лепе прошлости која се никад неће вратити. Свет је у константној промени. Кад тад многи дођу у позицију да кажемо ,,Ови бре клинци стварно претерују, ово није било у моје време!“ Како тако брзо дођемо до тога да нас време гази? Како гро нас дође у позицију да неспреман чека будућност? 

Зашто је промена тешка?

Како је наш идентитет скројен нашим искуствима од најранијих ногу и како је та наша улога годинама формирана, није лако променити та сад сржна уверења, хипотезе и конструкције стварности. Наш идентитет има тенденцију самоодржања. Све ћемо урадити да се поново не осећамо онако како смо се осећали кад смо били врло мали, уз касније поновне ожиљке. Те емоције су оно што нас држи даље од „лаке“ промене. Како смо градили кулу на меком тлу које није могло да поднесе тежину наших емоција, па је сад кула крива, мора да прође време да би се осмислио нови начин да та кула добије своју нову сврху са ојачаним темељом.

Мој психотерапијски приступ

Мислим да је добро да при доношењу одлуке да кренете на психотерапију, имате и информацију како психотерапеут и ради, којим терапијским оквиром се служи и како он одговара на проблеме клијената. У тексту можете прочитати које су то неке од основних карактеристика мог терапијског приступа и како ја, као конструктивистички психотерапеут, радим.