Последњих дана ово је актуелна тема, разни су коментари, као и теорије одакле сад толико загађење. Ова тема се свакако тиче друштва, али не можемо је баш окарактерисати као чисто друштвену, што би требало да буду наше теме овде. Ако бисмо ову тему посматрали из угла социјалне политике, чији су садржај радни и животни услови људи, могли бисмо окрњити ову тему на овом месту. Квалитет ваздуха је свакако од важности за квалитет живота људи. Да ли је ово типична социјално-политичка тема, па не… више еколошка. С обзиром на разна тумачења и коментаре тешко је остати нем.
Растуће
економије
јесу
велики
загађивачи
Становништву би требало дати пристојне одговоре o актуелној ситуацији. Део популације претпоставља да је дошло до низа пропуста, други мисле да је загађење део 21. века и свакодневних редовних токова. Занимљиве су процене дате на основу односа прогреса економије и нивоа загађења. Тако постављене хипотезе могу дати одређене одговоре. У првих десет земаља по највећем нивоу загађења у 2019. години су се налазиле државе попут Индије и Бангладеша које јесу и у 15 најбрже растућих економија. Осим поменуте две државе, остале на листи најзагађенијих нису и на листи најбрже растућих економија. За детаљнији увид у ове податке можете погледати http://worldpopulationreview.com/countries/most-polluted-countries/ и https://www.focus-economics.com/blog/fastest-growing-economies-in-the-world. Јаке економије попут Кине или Емирата су исто међу највећим загађивачима ваздуха, што такође можете видети у претходним линковима.
Где је овде Србија? Србија је у 25 земаља са најзагађенијим ваздухом у свету у 2018. године (чини нам се да је тренутно још горе стање). Да ли је међу најбрже растућим економијама? Не… Свакако не можемо дати један одговор који објашњава целокупну појаву загађења ваздуха у Србији. Ми Вам нудимо један који нам се чини занимљивим.
Земље у
транзицији
су једне од
најзагађенијих
Наиме, 90-тих година, а може бити подесно и за актуелну ситуацију, када се причало о загађењу и то не само ваздуха, изнета су одређена виђења која можда дају одговор на ово питање. Овакве теорије говоре о томе како су земље у транзицији заправо најзагађеније. Земље запада које су и велике економије оствариле су и висок ниво развоја који подразумева и еколошке стандарде и ригорозне прописе, знате они силни филтери на димњацима, депоније, рециклажа… Неразвијене земље нису имале довољно јаке привреде које би у великој мери загађивале природну средину. У тој компаративној анализи, земље у транзицији имају привреде које загађују у великој мери, слабе еколошке прописе, старе нееколошке навике и непросвећену популацију када је екологија у питању. Иако овај приступ не анализира само загађење ваздуха, врло је применљив на овај пример.
Доба транзиције се везује, пре свега за процес преласка са једног политичког и економског система на други. Ови дугогодишњи процеси код нас доносе разне импликације. Питање је, према овој аналогији, колико су се прилике промениле у Србији у последњих 30 година.