Пијем да ублажим бол

Ништа од такозваних „краткорочних одушака“ није лоше само по себи. Лоше је у контексту тренутности растерећења. Данас ћу писати о алкохолу и то јер мислим да је код нас типичан и чест одабир, а „веома“ ризичан. У губицима, алкохол је одлагач превладавања тог губитка. Не желећи да генерализујујем, али неретко мушкарци, али и све чешће жене, у заједнички пакет стављају губитак, туговање и алкохол. Зашто мислим да је ово чешће мушки начин, како долази до оваквих образаца, шта се дешава и какав је третман, прочитајте детаљније у тексту.

МОРАЛ – ИМПЛИКАЦИЈЕ НА РАЗВОЈ И СРЕЋУ

Схватали то или не, многе наше конструкције морала нас коче. Не позивам Вас ја сад на разврат, содому и гомору, али бих волео да мање робујемо неким стварима. Некад не дођемо до неких остварења, сазнања, догађаја и односа управо јер деламо по тим нашим правилима и обрасцима. Народ то уме да зове уштогљеношћу, снобизмом или да некоме вири празилук из задњице. То су Вам оне приче о греху… Опет, неки други имају другачији, они би рекли искренији, поглед на свет. Чули смо оне кованице нпр. „Грех излази из уста, а не кроз уста.“ Бити моралан јесте вредност коју градимо преко две хиљаде година. Уздизати се духовно, тј. развијати се, чега је морал свакако сегмент, јесте наш циљ. Како то онда морал може кочити наш развој и срећу, прочитајте у овом тексту.

Радовати се као дете – Све у своје време? Импликације на срећу

Овај текст је инспирисан мојим осећајем да се некад суздржавам на неким местима и да сам, раније поготово, мислио да су то неке инфантилне ствари које сам „прерастао“ и да томе није ни место не време да ја сад ту нешто исказујем неке емоције. Није да је баш тако заправо?! Више је да сам желео, али да сам имао неки отпор, тј стегу како то не треба. Е, сад како спадају ти окови и како човека почиње да боли уво шта ко мисли, тако почињемо и да дозвољавамо себи слатке ужитке, неки би их назвали – срећа. То је оних 10 минута истинске среће.

Губитак пријатеља – Лична кривица и/или лични раст?

Доста мојих пријатељстава је пунолетно, трају преко 20 година, или макар 10. То не значи да су права пријатељства само она из детињства. Године не морају говорити о пријатељству, али говоре о залагању, историји, заједничким лепим и ружним догађајима, кризама… Као и веза и оно треба да се негује. Но, није то поента, него да ја нисам навикао да губим пријатеље тако лако и да ми то доста тешко пада. Баш ми је болно, ваљда је тако свима… У разговору са мојом пријатељицом коју познајем стотину љета, причали смо о психотерапијским правцима и њиховим гледиштима, на овако нешто. Који су одговори на овај мој проблем, где је место кривици, а где развоју?

Шта је криза • Podcast 07 •

Сви пролазимо кроз неке животне кризе… Раскиди, разводи, смрт ближњих, губитак посла… Када нам се дешава криза, шта нам се тада дешава, како се осећамо „Шта је криза • Podcast 07 •“