Окривљавање жртве

У актуелном контексту где се наводно прича о породичном насиљу, сексуалном узнемиравању, силовању, имамо парадокс да су потребни велики напори да се жртви, пре свега поверује. Термин „just-world“ је феномен и код нас нема неки специјалан превод, али се може превести као „окривљавање жртве“. Окривљавањем жртве се негира одговорност поступака људи који су нанели бол, штету, тугу, трауму и повреду жртвама и упире се прст у жртву. Жртва се окривљује и заслужила је то што јој се десило. Ствар је дакле незнања, контекста у ком живимо, али и одређених психолошких процеса код људи. Видећемо и којих.

Пијем да ублажим бол

Ништа од такозваних „краткорочних одушака“ није лоше само по себи. Лоше је у контексту тренутности растерећења. Данас ћу писати о алкохолу и то јер мислим да је код нас типичан и чест одабир, а „веома“ ризичан. У губицима, алкохол је одлагач превладавања тог губитка. Не желећи да генерализујујем, али неретко мушкарци, али и све чешће жене, у заједнички пакет стављају губитак, туговање и алкохол. Зашто мислим да је ово чешће мушки начин, како долази до оваквих образаца, шта се дешава и какав је третман, прочитајте детаљније у тексту.

МОРАЛ – ИМПЛИКАЦИЈЕ НА РАЗВОЈ И СРЕЋУ

Схватали то или не, многе наше конструкције морала нас коче. Не позивам Вас ја сад на разврат, содому и гомору, али бих волео да мање робујемо неким стварима. Некад не дођемо до неких остварења, сазнања, догађаја и односа управо јер деламо по тим нашим правилима и обрасцима. Народ то уме да зове уштогљеношћу, снобизмом или да некоме вири празилук из задњице. То су Вам оне приче о греху… Опет, неки други имају другачији, они би рекли искренији, поглед на свет. Чули смо оне кованице нпр. „Грех излази из уста, а не кроз уста.“ Бити моралан јесте вредност коју градимо преко две хиљаде година. Уздизати се духовно, тј. развијати се, чега је морал свакако сегмент, јесте наш циљ. Како то онда морал може кочити наш развој и срећу, прочитајте у овом тексту.

Губитак пријатеља – Лична кривица и/или лични раст?

Доста мојих пријатељстава је пунолетно, трају преко 20 година, или макар 10. То не значи да су права пријатељства само она из детињства. Године не морају говорити о пријатељству, али говоре о залагању, историји, заједничким лепим и ружним догађајима, кризама… Као и веза и оно треба да се негује. Но, није то поента, него да ја нисам навикао да губим пријатеље тако лако и да ми то доста тешко пада. Баш ми је болно, ваљда је тако свима… У разговору са мојом пријатељицом коју познајем стотину љета, причали смо о психотерапијским правцима и њиховим гледиштима, на овако нешто. Који су одговори на овај мој проблем, где је место кривици, а где развоју?

Шта је криза • Podcast 07 •

Сви пролазимо кроз неке животне кризе… Раскиди, разводи, смрт ближњих, губитак посла… Када нам се дешава криза, шта нам се тада дешава, како се осећамо „Шта је криза • Podcast 07 •“