Šef ili šefica, tetkica ili tetak – rodno senzibilisan jezik

U procesu borbe za rodnu ravnopravnost jedno od polja postizanja ravnopravnosti jeste i rodno senzibilisan jezik. Koliko često čujemo reči u muškom obliku u slučajevima kada se radi o ženskoj osobi? Mišljenja su vrlo oprečna. Koji su uzroci aktuelnog stanja na polju ravnopravnosti i koji značaj ovakav proces ima za nju?

Jezik ne
prepoznaje sve
reči u muškom
i ženskom
obliku

Mišljenja su da takve ideje nisu u duhu srpskog jezika i da su ova rešenja gramatički netačana. Ljudi navode da im je neprirodno, neugodno, čak i smešno, kao i da cilj ne treba da budu izmene jezika, već suštinska rodna ravnopravnost. Svedoci smo naglog uvećanja stranih modernih termina u našem jeziku. Tako isto, u našem jeziku se često koriste i strani stručni termini. Neki od njih mogu da se prevedu, međutim mnogi još uvek nemaju osmišljen adekvatan prevod. Jezik je, dakle u stalnoj promeni. Treba raditi na očuvanju kulture, pisma, autentičnosti jezika i tradicije kao bitnih segmenata za identitet jednog naroda. Da li su ovakve promene u suprotnosti sa očuvanjem kulture i duha jezika?

Rodno senzibilisan jezik ima svoju svrhu, pored složićemo se najopštijeg cilja, tj. rodnu ravnopravnost. Šta je koren ovog problema? Ako pristupimo maloj analizi naziva npr. određenih profesija, mogu se uočiti određene pravilnosti. Zapitajmo se koje profesije su nam prikladne da ih čujemo u ženskom rodu, a koje ne? Pa, npr. u ženskom rodu govorimo tetkica (takozvane čistačice u školi), čistačica, učiteljica, balerina, igračica, hostesa, vaspitačica… A, u muškom npr. domar, majstor, direktor, mašinbravar, načelnik, neurolog, šef, vozač, pilot, mesar… Neke profesije jesu „tradicionalno“ muške i „tradicionalno“ ženske, pa otuda i neprikladnost kada neke reči izgovorimo u suprotnom rodu od onog u kojem smo navikli da ih koristimo. Kako bi zvučale profesije kada bismo ih koristili u rodno ravnopravnom obliku? To bi zvučalo npr. ovako: vozačica, neurološkinja, čistač, šefica, mesarka, majstorica, vaspitač, mašinbravarka… Imamo i primere reči kao što je sudija, koja je zapravo ženskog roda, a smatra se da je muškog. Razmislite, mnogo više profesija ima opšte prihvaćen naziv u muškom rodu! Da li je samo stvar navike i šta je uticalo na to?

Nekadašnji rodni
obrasci utiču
na sadašnje

Neke poslove žene nisu obavljale u prošlosti, što je imalo za posledicu da, iako ih danas obavljaju pretežno žene, mi i dalje imamo problem i nelagodu da ih izgovorimo u ženskom rodu. Pa npr. psihološkinja, pedagoškinja i andragoškinja ima mnogo više nego psihologa, pedagoga i andragoga, pa opet češće ih čujemo u muškom rodu. Stvari se danas jesu u određenoj meri promenile, ali koliko često vidimo natpise direktor, psiholog, pravnik, načelnik, lekar, predsednik, a radi se o ženskoj osobi? Kako sežemo dublje u prošlost, jasno je da žene nisu zauzimale visoke funkcije, već su bile zaposlene kao domaćice. Isto tako, nije im bilo dostupno obrazovanje i nauka u istom obimu kao muškarcima, te su stručne i naučne pozicije dugi niz godina bile rezervisane pretežno za muškarce.

Koren rodno
neravnopravnog jezika
leži u patrijarhalnim
strukturama

Najopštiji cilj je ravnopravnost. Proces postizanja iste prožima se kroz razne segmente neravnopravnih obrazaca. To Vam je kao da kažete da je zabranjen rasizam i da niste rasisti, a opet koristimo izraze koji su uvredljivi za npr. crnu populaciju. Možemo sad ovde navoditi razne primere… Bit i koren rodno neravnopravnog jezika leži u čvrstim patrijarhalnim strukturama. Rodno neravnopravan jezik je posledica suštinske rodne neravnopravnosti.

Treba napraviti granicu između očuvanja kulture i jezika i promene kao bitne za dalji razvoj jezika. Znamo i sami, gledajući u prošlost, da je svaka promena bila osuđivana i u dato vreme apsolutno neprikladna i neshvaćena. Izlazak iz komfor zone je težak, ali zavisi od nas. Zapitajmo se koliko shvatamo važnost određenih promena? Ne budimo saučesnici, već kreatori i savremenici promena.

0Shares

6 Replies to “Šef ili šefica, tetkica ili tetak – rodno senzibilisan jezik”

  1. Tema je jako bitna i potrebno je da se iznova pokreće radi poboljšanja položaja žena u društvu. ,,Potreba“ da se postojeće stanje ne menja krije nameru da se postojeći (nejednaki) odnosi moći što duže održe ili pak strah od odmazde dela društva, koji postojeći poredak (ne) činjenjem održava.

  2. Dobar tekst i interesantna tema! Svaki jezik na svetu je u konstatnoj promeni, nadogradnji i razvoju. To što oredjene reči nisu postajale u nešem jeziku pre nekoliko decenija upravo govori o važnosti njihove primene u savremenom jeziku. Korišćenjem rodno ravnopravnih pojmova jezik se ne skrnavi već oplemenjuje. Pored korišćenja rodno ravnopravih pojmova postoje i mnoge druge stavke koje su bitne u borbi za ravnopravnost polova, mada adaptiranje jezika svakako jeste korak u dobrom pravcu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *