Развод доноси пуно срања. Ако иза развода остају деца, о чему ћу данас и причати, није лако остати фокусиран и мислити најтрезвеније. Ту су бес, туга, разочарање, осветољубивост, сујета… Волео бих да, што је могуће јасније, представим шта су мање видљиви процеси за време развода и шта је потребно детету у тим тренуцима.

ПРОЧИТАЈТЕ ТЕКСТ
Зашто се
мајкама чешће
поверавају деца
након развода

Као што и сами негде видимо, број развода расте. Сретао сам родитеље, бивше партнере који су брзо успоставили сараднички однос и јасно видели интерес детета. То Вам је оно када су људи свесни да је детету потребан и отац и мајка. Наравно и нажалост, ситуација у већини случајева није таква, а има и екстремних примера. Сада нећемо причати о ситуацијама када један од родитеља грубо крши своју родитељску функцију и злоставља дете, јер тада је јасно због чега је дете потребно заштити. Оно што желим да подвучем јесте да многи поступци и процеси који се дешавају за време развода јесу управо злостављање и занемаривање, само нису толико транспарентни, али су врло штетни по децу. Стално понављам ово… Чини ми се да када родитељима причам о могућим последицама по децу и неопходности мењања одређених образаца, мало њих схватају озбиљност. Пошто су деца неретко ниског календарског узраста, родитељи мисле да деца све то не виде и не осећају. Па, можда деца нису у потпуности свесна шта се тачно дешава, али то само додатно повећава тензију, страх, стрепњу, нејасноћу и анксиозност код њих.

Лоши односи међу родитељима не заустављају се тако лако и јасно је да оба родитеља желе децу „за себе“. Када договор није могућ и не постоји сарадња међу родитељима један ће, нажалост након развода проводити мање времена са дететом или децом. Тада често и настаје хаос, јер се интерес детета ставља у други план, а једини циљ је – „Да дете припадне мени!“ Могу се разумети реакције родитеља у тим тренуцима. То су њихова деца и јасно је да је цео овај период претежак. Баш из разлога велике љубави према својој деци, родитељи би требало да остану фокусирани на децу. Тада се врло често дешава обрнут процес.

СТАБИЛНО, ПОЗНАТО И ЈАСНО

Ургентно је да се деци што пре обезбеди мир и рутина. Овај период је довољно стресан за родитеље, али је још стреснији за децу. То је лош период за све чланове породице, али је сда део те породице. Неминовно је да то нису њихових најбољих пет минута. Тада, важно је да се односи што пре стабилизују и регулишу. Одређен број развода има другачији епилог. Хаос се наставља хаосом, а родитељи нису у стању да увиде најбољи интерес сопствене деце. У ком смислу не виде најбољи интрес? Родитељи су ту да пружају основну бригу, негу и наравно љубав… Да је дете сито, чисто, да иде у школу… Развод је период када је неопходан већи напор да се акумулирано незадовољство остави по страни и да се посао родитеља схвати озбиљније, тј. приоритетно . Често наводим да је први корак у овом периоду да се родитељ побрине за себе, по принципу да бисте били добар родитељ потребно је да прво ви будете добро. То укључује самопомоћ, а искључује самодеструкцију и потребу за деструкцијом бивше или бившег. Деци је је потребна рутина у новонасталим околностима… Бити искрен и одговорити деци на питања. Детету је довољно тешко, последње што му треба јесте родитељски рат. Зато, тада када Вам је доста свега и када бисте се најрадије инатили и свађали, битно је да ставите то по страни и покушате да се ставите у позицију детета и одоговорите себи да ли сте волели и маму и тату. Но, то звучи лако и да је тако не би се овакве ситуације неретко дешавале. За почетак је битно пронаћи простор за нове перспективе и сагледати могуће ризике и бенефите. Послушајте и Развод и губитак контроле над дететом.

САРАДЊА КУЋУ ГРАДИ

Сарадања између
бивших
партнера
обавезан је
сегмент
родитељства

Сарадња бивших партнера и актуелних родитеља је Ваш нови посао након развода. Можда ће звучати грубо, али то је посао родитеља и то је то! Док сте били у заједници имали сте одређене родитељске „обавезе“ око одгоја, развоја, васпитања детета… Сада је потребно да имате још једну родитељску компетенцију, а то је сарадња са другим родитељем. Оно што се подразумевало, подразумева се и даље, само што сада код одређеног броја родитеља то више није свакодневна нормална породична ствар, већ имати сараднички однос са неким кога и не желите можда да сретнете. Једна корисница је давно рекла и врло је симпатично: „Ја са њим немам ништа!“ Јесте, није им било више једно до другог, али имали су заправо нешто заједничко – петоро деце. Не ради се више о нечијем љубавном животу, већ о улози родитеља, која се не губи када дође до развода. Потребно је да сарађујете јер имате дете коме су потребна његова оба родитеља. Тако да, то је нова обавеза родитеља и то често не најдржа. Говоре ми – „Ја доведем дете, поштујем пресуду…“ Људи, па није то пошта, да је најбитније да је на време стигла на нашу адресу. Да ли стварно мислимо да деца не проживљавају све те одвратне ствари које се дешавају особама које они највише воле?! Да не причамо да су у најнижим узрастима родитељи буквало деци све. Дакле, родитељи поред поштовања фамозне пресуде, треба да сарађују и око одрастања свог детета. То значи да дете треба да живи у стабилним и безбедним условима који су подржавајући и испуњени љубављу и складним односима. То значи да деца треба да осећају мир, а не тензију, не манипулацију, већ искреност.

ОТУЂИВАЊЕ ДЕТЕТА

Поменуо бих битну и честу тему током развода – алијенацију. Алијенација је отуђивање детета. Родитељ који отуђује користи манипулативне стратегије да дете отргне и одвоји од другог родитеља. То је низ оних ситуација када један родитељ говори да ради на томе дете иде код другог родитеља, али да оно не жели, да је породица другог родитеља лош пример, да дете не воли другог родитеља, итд… Погледајте ВИДЕО о отуђивању детета. Све ове ствари није лако променити и потребно је родитеље усмеравати на саветовања и радити са њима. Огромне су последице по децу која су жртве овог синдрома. Незаборавимо једно, уколико се не ради о злостављању детета, дете нема разлога да не осећа љубав према другом родитељу и то је просто тако. Ако Вам кажем, природа је тако уредила, можда ћу звучати убедљивије. Али, на то се не можете ослонити. Дететова љубав која је замагљена није довољна да бисте сматрали да ће се једног дана вратити самои да је ту крај проблема. Дете је изманипулисано и злоупотребљено! Дете заправо у том хаосу не сме да изгуби и тог једног родитеља (који отуђује и сатанизује другог родитеља) и његово поверење. Дете се налази у ужасној позицији. Овакви сценарији су све чешћи за време развода.

КУПОВАЊЕ ЉУБАВИ

Несигурност
и страх родитеља
покреће
оваква питања

Колико се само изнервирам када читам по медијима како се деца поверавају родитељима који имају више пара. Нећу се удубљивати даље у ову тему… Оно што је по среди јесте тема страхова код родитеља и то оних да ће други имућнији родитељ купити љубав, тј. поклањати више и имати пажњу и наколност детета. Ово су типичне реченице забринутих родитеља. Хајде да посматрамо овако ситуацију. Деца се радују поклонима, ок! Ниво материјализма, конзумеризма и комфора човек касније спознаје. Деца просто не функционишу тако. Њима је потребан родитељ поред кога се они осећају сигурно, безбедно, вољено и прихваћено. Деца осећају нетрпљивост, они заправо врло тачно лоцирају тензију, али је не вербализују. Деци је највећи ресурс родитељ, док се одрасли ослањају на разне ресурсе како би превладали потешкоће. Стога, неће дете одлазити код другог родитеља код кога је доступно више пожељних ствари. Да, деца могу бити задовољна и срећна због доброг телефона, играчке, мајице… Како ће дете позиционирати и рангирати ствари јесте ствар васпитања и одгоја. Немојте мислити да ћете лоше проћи као родитељ уколико му поставаљате границе. Не заборавите, вас дете воли. Уколико вас уцењује да би добило шта жели, поступајте према томе без страха. Деца ће се служити разним стратегијама да би добили жељени циљ. Да ли ће због тога отићи код другог родитеља и желети да Вас напусте? Па, не! Детету треба вођство и усмеравање. Колико год то звучало чудно и нелогично, деца воле вођење, јер не умеју сами. Када су деца принуђена да се понашају одраслије него што јесу… То не слути на најбоље.

Ви сте ту да непознато премостите у познато, да хаос претворите у ред, да неодговорно преобличите у одговорно и да неразумљиво прешалтате у јасно. Децу треба ослушкивати и омогућити им избор и слободу. У супротном, дечје мишљење и глас постају невидљиви.