KAKO SISTEM VRŠI KONTROLU – nauka, religija, politika

Kroz istoriju menjali su se trendovi, moda, standardi, principi življenja, globalni tokovi. Religije, nauka i politika gotovo da su prisutni od kada je sveta i veka. Ni današnji život ne može da se zamisli bez ova tri sistema. Čovečanstvo je izgrađeno na njihovim doprinosima. Dugo je bila aktuelna tradicionalna podela na religiju i nauku. Politika i religija su često išle i zajedno, a negde je bilo jasno kome ide svetovno, a kome duhovno. Za mnoge, religiji je mesto i u svetovnom. Danas bismo rekli da bi bilo pametnije da država više ulaže i osluškuje nauku. Ono što je definitivno je da su ove tri dimenzije isprepletane i da često imaju i udruženi uticaj na društo. Taj uticaj je otelotvoren u napretku civilizacije, ima mobilišući efekat, ali ima i tendenciju da očuva svoje interese i interese pojedinih grupa i to ne samo na nacionalnom nivou, već i globalno… ima tendenciju kontrole. Ljudi se treniraju na koji način da misle, uče o tome šta je istina, šta je realnost, uče koje je to poželjno ponašanje i koji su to okviri i dometi društva. Želim da Vam predstavim par zanimljivih primera.

NAUKA

Nauka nam je podarila znanje, zdravlje, prava… Nauka je motor društva i često se u nju ne ulaže dovoljno. Prisutna je u svim oblastima života. Poseban doprinos nauka je dala u medicini, psihijatriji i psihologiji. Nauka je ustremljena na nova saznanja kako bi najdirektnije pomogla ljudima. Kako nisam po vokaciji usmeren tako da bi „dijagnoza“ imala primarni značaj, imam utisak da smo nedovoljno okrenuti ka različitosti i da prisustvujemo jednoj opštoj patologizaciji. Dijagnostički sistem je neophodan u radu mnogih profesija, međutim istorija je prepuna spornih, ali i zanimljivih konstrukcija dijagnoza, bar iz današnje perspektive. Takve dijagnoze su bile produkt ondašnjih poželjnih standarda i želje da se takvo stanje i održi! Neke dijagnoze su posebno zanimljive.

Socijalni
inženjering
je deo
realnosti

Drapetomanija je predstavljala patološku sklonost robova da teže ka slobodi. Da, mnogi znaju, a mnogi i ne znaju da je postojala takva dijagnoza u jednom periodu civilizacije. Jasno vam je na koji način je ova dijagnoza imala uticaj na ponašanje ljudi i percepciju ljudskih odnosa, kao i percepciju samog poremećaja. Ova nekadašnja dijagnoza ima upravo tu svrhu, da održi tadašnji sistem robovlasničkog društva. Kako svako društvo ima svoje konstrukcije morala i stila života jedna od zanimljivih dijagnoza bila je i masturbacija. Dalje u tekstu ćemo pričati o religiji, te je podesno pomenuti još jedno zanimljivo lepljenje dijagnoze i to onima koji su imali sklonost ka religijskim idejama i verovanju u život posle smrti. Takva dijagnoza se zvala metafizička intoksikacija. Sistemi koji nisu bili blagonakloni prema religiji uticali su na dijagnostički sistem da neistomišljenike etiketira i to psihijatrijskim poremećajem. Ako su bazični principi na kojima leži određena ideologija oni koji ne poznaju crkvu kao opciju, takvi sistemi će uticati na ponašanje i mišljenje naroda kojim se vlada.

Danas je stanje drugačije. Uistinu aktuelni dijagnostički sistemi (DSM i MKB koji je podosta pod uticajem prvog) revitalizuju jednu opštu patologizaciju. Socijalni inženjering nije teorija zavere. Šta više deca se oblikuju od malena poželjnim oblicima ponašanja. U procesu dijagnostifikovanja jedan od opštih kriterijuma jeste da neke crte ličnosti značajno odstupaju od očekivanih u kulturi u kojoj živi osoba. Prema istraživanjima većina društava su blagonaklonija ličnosti sa razijenom zavisnošću od nagrade, nižom impulsivnošću ili strašljivošću (crte temperamenta), što bi trebalo da znači da se osobe sa razvijenom zavisnošću od nagrade lakše usmeravaju i uslovljavaju da poštuju norme i ponašaju onako kako je društveno prihvatljivo. Naravno, sada samo pričamo o nauci i iz ovog ugla. Pomenuli smo evoluciju i moral, te možemo preći na sledeću temu.

„Društvo (zajednica) postaje produžena ruka evolucije, jer preuzima na sebe da favorizuje osobine članova koji će se lakše uklapati, koji će biti socijabilniji, poslušniji, manje impulsivni, moralniji. Kao socijalno poželjan, ovakav fenotip će lakše i češće da se reprodukuju i te varijante gena će se širiti u populaciji (socijalni inženjering)“ (Divac-Jovanović i Švrakić, 2017: 33).

RELIGIJA

Religija nam je podarila znanje, zdravlje, prava… Religija je oduvek imala jasnu poziciju kroz istoriju, u mnogim regionima ona je ta koja je prve knjige napisala, izučavala medicinu. Zamislite svet bez religije?! Bili vernik ili ne, gledajući sociološki, religija je ogromni kontrolor ponašanja u svetu. Da saznamo danas da nema boga, o kojoj god se religiji radilo, šta bi se desilo? Opšta histerija i verovatno opšti pad morala, pravde, nade, ljubavi… Razlike među njima ipak postoje i to u određenim principima na kojima leže temelji religije. To se implicira i na same tokove i ponašanje u društvu. Crkva ima i svoje interese, želi da proširi svoju moć i veliki je faktor u svim igrama.

Religijska učenja
utiču svojim
principima
na vrednosti
standarde i pravila
življenja

Nisam puno znao o raznim religijama sveta i čitajući o njima uvideo sam zanimljive karakteristike kod nekih. Sikizam je jedna od mlađih religija i jedan od vodećih principa u okviru nje je i potpuna ravnopravnost žena i muškaraca, što se dosta razlikuje od drugih. Ovakve vrednosti jesu faktor položaja žena u takvim društvima, pre svega u porodici, obrazovanju, politici. Religija ima ogroman uticaj na sve segmente društva, ona je ulagala u nauku, vodila ratove, pomogla milionima da nađu veru i nadu, bila uz politiku. Katolička crkva je imala jak uticaj na jačanje tradicionalne porodice i tradicionalnih odnosa unutar nje. To nije samo uticaj na porodicu i njene vrednosti, već i na kreiranje takvih prinicipa u okviru celog sistema. Na tlu jednog dela Evrope (Francuska, Nemačka, Belgija, Holandija, Švajcarska, Austrija) sistem osiguranja je obrazovan, između ostalog, i na pomenutim principima. Muškarac bi bio nosilac osiguranja, dok su žene bile isključene. Programi iz dečije i porodične zaštite zajedno sa lošom mrežom ustanova vodili su ka ostanku žena u porodici i to na pozicijama domaćice. Ovakav sistem je težio očuvanju položaja muškaraca i povlašćenih grupa, kao i njihovih pozicija na vertikali. Sistemi osiguranja i sigurnosti su drugačije koncipirani zbog raznih drugih faktora, ali je slična situacija, kada su pomenuti principi u pitanju, u celom Hrišćanstvu.

Religije su moćni kreatori ideja, tokova i generalno klime u društvima. Imaju značaja za samu preduzetničku kulturu naroda, stavove i mitove o novcu i bogatstvu. Šinto religija je sasvim neke druge vrednosti širila kada je položaj žene u pitanju, ali je imala jedan snažan uticaj na stavove o preduzetništvu koji su rezultirali današnjom slikom Japana kao jedne od najrazvijenijih država. Hrišćanstvo, pogotovo, pravoslavno, suprotno, promoviše skromnost kao vrednost. Taoizam, Konfučijanstvo i Budizam su tri velike religije u Kini, koje nisu suprostavljene, štaviše dopunjuju se. Ovakva postavka je dovela do tolerantnosti ka različitom i jačanju kolektivne duhovnosti u Kini. Religije u ovom instant vremenu i vremenu sa „novim“ vrednostima i standardima odgovaraju na aktuelne tokove određenim „izmenama“ kako bi širile ideje u koje veruju i zadržale interes. Ipak, mnogi sadašnji ustanovljeni obrasci jesu produkt višestolećnog uticaja.

RENEE BRIGHT / KUER

POLITIKA

Kad sam razmišljao o ovom segmentu teksta nekako nisam znao za šta da se opredelim jer toliko toga ima i svako od nas bi imao dosta primera na pameti. Politika ide uz manipulaciju. Ništa novo. Takođe, politika nam je podarila znanje, zdravlje, pravo… Svaka ideologija je servirala i servira svoje principe kao jedine i najispravnije. Ljudi sa prostora bivše Jugoslavije živeli su u više država, bar na papiru, a mnogi i geografski. Nisu se ovde vremena toliko promenila u nekim stvarima koliko mislimo, ali sistem kao sistem nije bio isti uistinu. Ono što je meni zanimljivo, kao nekome ko je samo rođen u SFRJ, je nostalgija kod ljudi za tim vremenima. Tada se živelo bolje, bar većina tako kaže, neki čak tvrde i neuporedivo bolje. Posebno su zanimljive priče o jugoslovenskom pasošu. Jeste, geopolitička situacija je tada bila dramatično drugačija od sadašnje i to u svim republikama. Imam utisak da je pored principa jednakosti, kao očigledno bitnog faktora i na naiconalnom i na globalnom nivou, vladala i klima – rekli su nam da nam je lepo. Jugoslavija je imala i 60-tih godina manji BDP i od Japana i Nemačke koje su bile u drugačijim okolnostima nakon rata. Na Zapadu se i tada dosta bolje živelo. Opet, nakon svega desio se tako brzi zaokret u načinu života. Položaj crkve tada i sada je poprilično drugačiji… Tako se i kolektivna svest menjala. Inače, taj period hladnog rata je posebno zanimljiv i mogla bi mu se posvetiti posebna pažnja.

Pogledajte tekst
Virus korona –
zašto smo
neposlušni
i šta će biti posle?

Zanimljiva vest koju sam čuo još pre par godina došla je iz Hrvatske i nadovezuje se na prethodni deo teksta. Stanje na polju rodne ravnopravnosti u Srbiji je u najmanju ruku loše, ali ispostavilo se da je u Hrvatskoj još gore. Uprkos činjenici da Srbija revnosno ratifikuje sve konvencije, samo sprovođenje ovih politika je druga priča. Međutim, ostao sam iznenađen koji je otpor Hrvatska pružala ratifikovanju Istanbulske konvencije, koju je tek skoro potpisala. Rame uz rame, država i crkva su stali u odbranu tradicionalnih vrednosti porodice. Ne bi to bilo toliko sporno, jer šta je to i loše u takvim vrednostima… ali samo onda kada se i radi o „pravim“ tradicionalnim vrednostima? Naime, Konvencija ima zadatak da zaštiti žene od nasilja i nasilja u porodici. Sporni termini su bili termini oko roda kao ataka na porodicu. Zapravo, rodno je ono kontekstualno, rodno nije samo pol, rodno predstavlja celokupnu percepciju tradicionalnih, konstruisanih i očekivajućih uloga muškaraca i žena i svega što proizilazi iz toga. Pa, i porodično nasilje jeste jasan produkt takvih odnosa. Zbog čega pominjem ovu temu? Da gađamo u centar, država Hrvatska nije htela da odvaja dodatna i velika sredstva za specijalizovane i opšte usluge za sprovođenje zaštite, a to su finansijska podrška, pomoć pri pronalasku posla, SOS telefoni, sigurne kuće, centri za žrtve seksualnog nasilja… Šta je sama srž takvog otpora? Suština je u očuvanju aktuelnih pozicija i položaja. Takvo stanje odgovara onima koji su na pozicijama i sistemu koji funkcioniše prema aktuelnim principima. To je ništa više do manipulisanja informacijama zarad uticaja na tokove i odnose u društvu. Cilj je zadržati ih onakvim kakvi jesu sada. Principi na kojima leže bilo koji sistemi teže da budu održani kako bi i dalje funkcionisali i ostvarivali svoje interese. Tako iza ovakvog otpora stoje interesi određenih grupacija i novac, a šta bi bilo drugo! Manipulisanje javnosti da se radi o, pazite atacima na porodicu, imaju ogroman uticaj na percepciju ljudi o ovoj temi. Ko želi da mu se zadire u porodicu! Takva zloupotreba informacija ima pored pomenutih ciljeva i onu tendenciju kontrole.

Sa sajta: Hofstra univerity

Reklo bi se, vrlo poznata, a i večito skrajnuta sa dnevnog reda je i sledeća tema. U radu sam sretao popriličan broj mladih ljudi koji nemaju završeno ni osnovno obrazovanje. Nažalost i dalje imamo decu koja ne završavaju osnovnu školu. Među Romima ih ima i dalje dosta. Slično kao i u Hrvatskoj, Srbija izgleda zaobilazi da usmeri novac tamo gde je potrebno. Prevencija jeste jeftinija, ali svakako je nečinjenje bilo kakvih aktivnosti još jeftinije, a o posledicama se ni ne razmišlja. Suštinska integracija i inkluzija Roma nikada nije postignuta. Da bi Romi u punom obimu pohađali osnovno obrazovanje nije samo dovoljno preduzeti normativne mere, potrebne su ključne promene na svim nivoima njihovog života. Ono što je po sredi je da su ljudi sa nižim obrazovnim statusom „podložniji“ upravljanju. Prema nezvaničim podacima Romskih oraganizacija, u Srbiji ima i do pola miliona Roma. Mlado radno sposobno stanovništvo sa egzistencijalnim problemima bez dostupnih informacija predstavlja interesnu grupu. Da bi bilo koja grupa ljudi postala ravnopravni deo društva, ne samo normativno, potrebno je sprovoditi jasnu politiku integracije. U suprotnom ove grupacije postaju alat za sprovođenje interesa onih koji su pozicionirani na najvišem stupnju hijerarhije. Ovakvim procesima jača se jaz između stanovništva i skreće fokus sa glavnih tema. Taj jaz je uobličen u predrasudama i stereotipima.

Svi smo više puta čuli kako istoriju pišu pobednici. Ti pobednici žele da se održe što više na površini i uradiće sve da očuvaju svoj uticaj i moć. Akteri su razni… nacionalni, nadnacionalni, globalni i prisutni su u svim oblastima i sistemima. Svi oni zavise od ljudi. Ako se menjaju aktuelni okviri, menjaju se i akteri! Kao vernik, vernik u nauku i politikolog dat mi je razum, učen sam da mislim i imam slobodu da razmišljam i rezonujem van postojećih kategorija. Ne postoji jedna realnost, ništa nije crno i belo. Da se podsetimo, stereotipNO posmatra pojedinca i društvo iz drugačijeg i nestereotipnog ugla.

  • Korišćene knjige:
  • Granična ličnost i njena različita lica, Divac-Jovanović i Švrakić
  • Religijska učenja – Socijalne vrednosti religijskih učenja, Kočović
0Shares

4 Replies to “KAKO SISTEM VRŠI KONTROLU – nauka, religija, politika”

  1. Drago mi je da osvešćuješ sve te aspekte, ipak, ne sažem se da nema crnog i belog, samo ga je jako teško razlučiti. Zato mislim da su korisni ovakvi tekstovi.

  2. Kao neko ko je i sam nesklon stereotipima i naklonjen kritickom promisljanju stvarnosti i svih pojava, izvan svih dogmi i manipulacija, sa paznjom sam procitala Vasu analizu na datu temu, posmatranu iz vise uglova. Sve pohvale, a posebno bih izdvojila deo, koji se odnosi na romsku populaciju! Tacno ste uocili probleme. I sama sam se profesionalno, kao novinar, time, godinama bavila.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *