Како нам је сужен простор за „нормалан“ живот, тако смо морали и да прекомпонујемо задовољавање потреба и направимо приоритете. Наравно, неко је успео да буде 100 посто продуктиван, неко мисли да је само спавао… Мање више, преживљавамо овај затвор како знамо и умемо. Како се све ово завршава видим да смо похитали ка фризерима, маникирима, педикирима, дрогеријама, куповали смо справе за вежбање у кући… Минули догађаји свели су живот на минимум функционисања и многи би рекли да такав „лускуз“ није неопходан. Међутим, сам сам себи признао да су ми фризерске услуге биле једне од најпотребнијих. Поздрав за сестру! Да не би изгледало као да је ово прича о томе како нам је лепота најважнија, верујем да смо доста књига прочитали и радили на себи на разне начине. Врло је логично да смо се посветили различитим стварима како смо имали и више времена. Но, где се на лествици приоритета налази потреба за лепим, шта год то представљало… да будемо сређени, са уредном фризуром, налакираним ноктима и шта нам то говори?

Не би ми пало на памет да пишем о овоме да се нисам сетио приче која датира из времена када се дешавала „слична“ ситуација. Наиме, за време светске економске кризе и то ове које се сви сећамо, из 2008. године, многе привредне гране су страдале. Криза је погодила многе породице, а неке баш драматично. Европска унија запошљава многе раднике ван ЕУ, са простора источне Европе, Африке и Азије. Домицилно становништво те послове не обавља јер су нископлаћени, а многе породице живе од послатих пара својих чланова породице који ради те послове у иностранству. Тако да, као и увек, најсиромашнији страдају исто, ако не и горе. Тада су разне привреде доживеле крах. Једна од ретких грана које нису доживеле огроман пад је била она која је пружала услуге неге и лепоте. Новчаник празнији, али на то се трошило. Неки би рекли размаженост и бахатост. Мислим да је људима очигледно битно да буду сређени и брину о свом изгледу. Као што је речено, такве послове су радили углавном они са радним дозволама ван ЕУ. Радници и претежно раднице из поменутог сектора су успели да и за време кризе прехране своје породице у земљама из којих су дошли на рад у Европу.

Сасвим је логично да након драстичне промене начина живота човек има потребу да се врати на стандардни, досадашњи начин живота, на старе навике. Како то нисмо могли и како то и даље не можемо у потпуности да постигнемо, гледамо да средимо живот што више можемо. То нису само навике, то је и сама перцепција наставка живота, емотивно преживаљавање разних промена… Нисмо сви у могућности да се брзо адаптирамо. Нисмо у могућности да све те податке брзо обрадимо. У вези са тим, давно сам читао истраживање које је испитивало улазе на разне вести на одређеним порталима. Огроман број посетиоца је након уласка на катаклизмичне вести о нпр. отапању глечера који представља стварну претњу по егзистенцију разних врста и где се наводе несхватљиве последице по људски живот, одмах потом улазио у вести из свакодневнице и life style теме. Истраживачи су дошли до закључка да људи не могу да перципирају толику количину претећих информација које изискују додатно трошење енергије. Такође, прелазак на други тип вести представљао је враћање у редовне токове и примирје, смањивање анксиозности.

Након драстичних
промена тежимо
ка враћању
у оптимално
стање

Свака промена је стресна, била она негативна или позитивна. Након тога човек гледа да се врати у своје оптимално стање, своју хомеостазу. У актуелним дешавањима, многи од нас су прошли кроз адаптацију на новонасталу ситутацију, ленчарењем, преједањем, као и кроз разне „боље“ фазе. Међутим, стекао сам утисак да нам је било врло битно да будемо на висини задатка када је наш изглед у питању, да не кажем уредни (подразумева се), иако бисмо рекли, „па добро то и није најприоритетније, ионако нигде ни не излазимо, толико је сада битнијих ствари“. Колико је ова потреба приоритетна и шта за нас представља? Маслов, чувени психолог, није помињао овакве потребе, али сваку конкретну потребу можемо подвести под неку ширу, надређену. Где бисте ви ову нашу тренутну „потребу“ сместили на овој пирамиди?

Иако постоје разни други приступи анализи људских потреба, ова шема је и даље врло коришћена. Већ смо употребили реч хомеостаза. У опису сваког од ових нивоа, многи истраживачи и аналитичари често на првом, тј. најбазичнијем нивоу помињу и хомеостазу. Дакле, овакве реакције људи можда говоре о нама на неки другачији начин. Поимање лепоте се кроз историју мењало и увек је бивало значајно. Да ли је лепота друштвено конструисана као битна или је то једноставно у нама, као и код мачака док с сређују, не знам… али свакако представља битан сегмент живота. Лепота као релативна категорија свакако има дубље значење за све нас осим оног само естетског.

Одломак из књиге Поимање лепоте – улога естетичког конфликта у развоју, насиљу и уметности

“ … у расту естетске стварности човека огледа се еволуција расе, у њеној трансформацији оружја у оруђе, у њеном постепеном померању од антропоморфизма ка поимању природе, у њеном чак споријем развоју од поседовања и искоришћавања ка одговорности за свет“ (Мелцер и Харис Вилијамс, 1998: 13).