Današnji kontekst, kao svaki prethodni i svaki drugi, leži na određenim principima koji diktiraju zahteve, pravila ponašanja i očekivanja. Naravno, zahtevi se ne moraju ispunjavati ali onda postoji pretnja da lako upadnemo u zamku da smo neadekvatni na neki način, da ono zbog čega smo tu nije baš svrsishodno.

ZAHTEV

Konstruisanje svrhe se menjalo kroz istoriju. Makar je ovde kod nas to lako videti. Recimo da se na ovim prostorima može jasno videti kako se filozofija življenja menjala i kako su se i principi na kojima leži, ne samo ekonomski i politički, već i društveni sistem promenili. Filozofija današnjeg neoliberalnog društva, čiji smo deo bez daljnjeg, pritiska i usmerava čoveka da juri za uspehom, posebnošću, prestižom, individualnošću, a i da bude konkurentan i produktivan. Da bi današnji čovek ispunio svoju svrhu – biti srećan, treba da savlada sve ove zadatke. Krajnji cilj je da se doživi sreća, ali ne samo u trenucima. Sreća je cilj, dakle treba biti srećan stalno. U slučaju da nisi, nešto nije u redu. Sreća jeste bila česta filozofska tema. No, današnje poimanje sreće kao svrhe u zapadnom društvu jeste pojednostavljeno i povezano sa potrošačkim društvom.

*Reči svrha i smisao često bivaju sinonimi jedna drugoj. Često su konstruisane na osnovu dominantnih društvenih  narativa.
Sinonimi: poenta, osnovna fukcija, suština

REŠENJE

Da biste uspeli u namerama da dosegnete svrhu, dan treba da bude dobro organizovan, a potrebna je i disciplina. Potrebno je da na vreme osmisliti biznis plan, kao i kratkoročne i srednjoročne ciljeve. Ako imate i dugoročne, tim bolje. Naravno, poželjno je da se budućnost gradi što ranije. Briga o sebi je važna, naravno, ali ta briga danas iziskuje rad na više polja. Neretko čujem od klijenata da ne mogu da postignu da treniraju, imaju posao, aktivnosti, putovanja. Ako ispunimo sve ove zadatke, znači živimo svoju svrhu. Vrlo je prosto, međutim izgleda da nije toliko lako dostižno.

UPUTSTVO O PRAVNOM LEKU:

Ukoliko niste uspeli u dosezanju svoje svrhe, tj. niste srećni – potrudi se bolje i više. Dan treba da bude bolje organizovan, a potrebno je još više discipline. U suprotnom, blizu si čoveka koji je beskoristan i bezvredan. Tvoje postojanje ne izvršava ono što treba, život se traći, a brzo i prolazi. Dakle, pročitaj neku knjigu, motiviši se i budi bolja verzija sebe, nekativne misli nisu ok! Svi mogu, pogledaj i zaprati druge ljude. Postoje tutorijali, finansijski savetnici, biznis umovi, gurui.

*Bezvoljnost i lenjost predstavljaju nepoželjan deo sebe, zapravo su simptomi nečeg pozadinskog.
Sinonimi: Nezainteresovanost za svet, utučenost, dušobolja.

PRITUŽBA

Kako zadatak nije ispunjen, čovek traži pomoć. Traži pomoć da bi naučio da bude disciplinovaniji, da bi kasnije uspeo u nameri da postane ravnopravni član lige uspešnih građana. Traži bag u svom sistemu, grešku. Polako očajava jer nema adekvatne karakteristike potrebne za ovaj svet. Pre svega je bezvoljan, lenj, a teško mu je da prizna da je i uplašen. Prezire se na kub! 

*Samoprezir - Emocija koja govori o preziru prema delovima sebe koji osećamo iz samouslovljenosti da nešto postignemo i time pronađemo vrednost. U tom smislu ili ću vredeti ili ne.

NUS POJAVE

Pri čitanju uputstva za korišćenje leka, uglavnom samo okom pređemo i preko dela o neželjenim dejstvima leka. Lek za ozdravljenje je preko potreban, a nadamo se da do neželjenih efekata neće doći. Koje su to nus pojave ovog neoliberalnog društva? Nus pojave ili simptomi današnjice jesu depresija, anksioznost, usamljenost, manjak bliskosti i sve što ide uz to. S tim što ove neželjene efekte gotovo sigurno možemo očekivati. To ne znači da anksioznosti ili depresije nije bilo i ranije. Čovek poznaje anksioznost od kad zna za sebe. Osećamo je u uvek kada nemamo rešenje u susretu sa nepoznatim. Da li je danas ima više i da li pravi veće probleme poslušajte ovde.

*Anksioznost o kojoj se danas priča - Kontinuirano neiznalaženje rešenja (nedostatak konstrukata) uz ogromnu pretnju da je osoba stalno invalidirana pred susretom sa svetom.

KONSULTUJTE SE SA VAŠIM…

Iako su ispoštovana sva uputstva za sreću, ona je izostala. Upor da se ipak istraje u želji da se dođe do cilja nije mali. Možda je disciplina ipak rešenje za sve? Možda je ipak bezvoljnost ili lenjost problem? Potrebne su veštine. Potrebno je apgrejdovanje. U zavisnosti od službe, dobija se i način. Od duhovnika do farmaceuta dobićete korisne, a možda i manje korisne savete. Više puta sam čuo od klijenata da su došli od terapeuta koji im je dao ideju da se sve može rešiti dodatnom organizacijom. Disciplina je ključ!

_{*Klijenti, pored samoprezira, imaju i krivicu jer su izneverili, jer se ne trude dovoljno, jer traće svoje vreme.Svakako ih je i stid!}

VRAĆANJE NA SMISAO

Disciplina, kako sam je ja u ovom tekstu imenovao za poželjnu osobinu današnjice, zapravo je strategija koja treba da nas dovede do uspeha, prestiža, obilja, rezultata, visokih dometa, lepote, trbušnjaka, zdravlja, statusa, što bi valjda na kraju i trebalo da nas dovede do sreće.

Klijent/kinja je, dakle došao/la da pronađe rešenje. Ne uspeva da odradi sve zadatke i nije srećan/na. Traži pomoć da dođe do neophodne discipline. Proklamovano rešenje nije poslužilo, te je potrebno proniknuti u ličnost klineta/kinje i popraviti to. Da li je to pravo rešenje u potrazi sa srećom?

Sreća? Vrlo sporno? Ako bismo nastavili priču i iz biološkog ugla i krenuli putem serotonina i domapina, priča bi bila još jasnija. No, to neki drugi put i posebno za one koji su skloniji teorijama o biološkoj determinisanosti. Imperativi sreće, uspešnosti i posebnosti stvaraju ogromni pritisak. Pitanje je koliko poređenje, traženje posebnosti u svetu gde su svi posebni i jurnjavi za kriterijumima uspešnosti kojih ima sve više daju šansu za srećom. Ta sreća jeste pozicionirana u futuru sa nadom da će se desiti, te se za nju valja boriti. Iznova i iznova ulažemo pokušaje.

Zašto onda prokrastinacija ili bezvoljnost? Šta nam to zapravo govori?

Valjano bi bilo da se sada osvrnemo na anksioznost. Kada pričamo o anksioznosti pričamo o kontroli. Šta čovek radi onda? Kako čovek ne može da se nosi sa zahtevima društva, porodice, sa sopstvenim očekivanjima, a prepušten je neretko samom sebi, počinje da se oseća bespomoćnim, da gubi kontrolu. Biti poseban, imati visoke domete, a biti individualan i imati suženu mrežu resursa narušava kontrolu. Bezvoljnost, koju uzimamo za primer, je u tom smislu tampon zona koja daje najviše smisla i teško se može rešiti disciplinom i boljom organizacijom dana. Može biti korisno nekima i nekad, ali to neće rešiti problem. Više može poslužiti kao dodatni alat. Zato takvi saveti na portalima i mrežama često ne pomažu. To je kao da se žalite na insomniju, a dobijete savet da bi bilo dobro da se naspavate. To bi bilo jednostavno, zar ne? To je poruka – Zavrni šraf koji ne može više da se zavrne. Kada pričamo o anksizonosti pre svega pričamo i o tome kakvu čovek ima sliku o sebi. Koje hipoteze imate o sebi i svetu, kako vidite sebe u budućnosti, kakve ste zahteve stavili pred sebe. No, tekst nije namenjen otkrivanju drugog načina da se bude disciplinovan. Tekst je namenjen preispitivanju svrhe, preispitivanju rešenja kojim se nešto pokušava i pronicanju alternativnih načina da se dođe do drugačijeg smisla.

Zbog određenih hipoteza o sebi i svetu, a pre svega ogromnog straha da ćete kao osoba, u ovom prezahtevnom svetu, biti invalidirani (zbog raznih razloga) ne možete da odete u taj isti svet i radite to što biste želeli. To znači da ponuđeno rešenje u vidu organizuj se, budi jak, budi najbolja verzija sebe ne šljaka za vas, kao i za mnoge druge. To ne znači da je drugi izbor – neuspešan. To ne znači da nekome nećete biti posebni, to znači da nećete biti savršeni. U svetu gde često govorimo o političkoj korektnosti, gde neretko govorimo o tome da je sve ok i gde je prihvatanje različitosti proklamovana vrednost, mi ipak jurimo savršenost. Kako je takva ideja o sebi vrlo krhke prirode jer je teško održiva i lako salomljiva, potrebno je da se prihvati i drugačija perspektiva na svet i sebe, kao i ranjivost. Ovakve ideje su već dosta preteće, ali rizik i odgovornost su neophodni sastojci promene. Onda ste možda spremni i za malo više discipline.

Motivacija za pisanje teksta proizašla je iz prakse sa klijentima. Primer je čest ali nije jednoznačan. Ljudi mogu imati slične simptome, a različite konstrukte i obrnuto. Ono što je zajedničko jeste besmisao u traženju smisla. Tekst se iz kritičke pozicije bavi percepcijom sreće kao svrhe, kao i načinima da se do nje dosegne, te i posledicama/simptomima istog.