Данашњи контекст, као сваки претходни и сваки други, лежи на одређеним принципима који диктирају захтеве, правила понашања и очекивања. Наравно, захтеви се не морају испуњавати али онда постоји претња да лако упаднемо у замку да смо неадекватни на неки начин, да оно због чега смо ту није баш сврсисходно.

ЗАХТЕВ

Конструисање сврхе се мењало кроз историју. Макар је овде код нас то лако видети. Рецимо да се на овим просторима може јасно видети како се филозофија живљења мењала и како су се и принципи на којима лежи, не само економски и политички, већ и друштвени систем променили. Филозофија данашњег неолибералног друштва, чији смо део без даљњег, притиска и усмерава човека да јури за успехом, посебношћу, престижом, индивидуалношћу, а и да буде конкурентан и продуктиван. Да би данашњи човек испунио своју сврху – бити срећан, треба да савлада све ове задатке. Крајњи циљ је да се доживи срећа, али не само у тренуцима. Срећа је циљ, дакле треба бити срећан стално. У случају да ниси, нешто није у реду. Срећа јесте била честа филозофска тема. Но, данашње поимање среће као сврхе у западном друштву јесте поједностављено и повезано са потрошачким друштвом.

*Речи сврха и смисао често бивају синоними једна другој. Често су конструисане на основу доминантних друштвених  наратива.
Синоними: поента, основна фукција, суштина

РЕШЕЊЕ

Да бисте успели у намерама да досегнете сврху, дан треба да буде добро организован, а потребна је и дисциплина. Потребно је да на време осмислити бизнис план, као и краткорочне и средњорочне циљеве. Ако имате и дугорочне, тим боље. Наравно, пожељно је да се будућност гради што раније. Брига о себи је важна, наравно, али та брига данас изискује рад на више поља. Неретко чујем од клијената да не могу да постигну да тренирају, имају посао, активности, путовања. Ако испунимо све ове задатке, значи живимо своју сврху. Врло је просто, међутим изгледа да није толико лако достижно.

УПУТСТВО О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Уколико нисте успели у досезању своје сврхе, тј. нисте срећни – потруди се боље и више. Дан треба да буде боље организован, а потребно је још више дисциплине. У супротном, близу си човека који је бескористан и безвредан. Твоје постојање не извршава оно што треба, живот се траћи, а брзо и пролази. Дакле, прочитај неку књигу, мотивиши се и буди боља верзија себе, некативне мисли нису ок! Сви могу, погледај и запрати друге људе. Постоје туторијали, финансијски саветници, бизнис умови, гуруи.

*Безвољност и лењост представљају непожељан део себе, заправо су симптоми нечег позадинског.
Синоними: Незаинтересованост за свет, утученост, душобоља.

ПРИТУЖБА

Како задатак није испуњен, човек тражи помоћ. Тражи помоћ да би научио да буде дисциплинованији, да би касније успео у намери да постане равноправни члан лиге успешних грађана. Тражи баг у свом систему, грешку. Полако очајава јер нема адекватне карактеристике потребне за овај свет. Пре свега је безвољан, лењ, а тешко му је да призна да је и уплашен. Презире се на куб! 

*Самопрезир - Емоција која говори о презиру према деловима себе који осећамо из самоусловљености да нешто постигнемо и тиме пронађемо вредност. У том смислу или ћу вредети или не.

НУС ПОЈАВЕ

При читању упутства за коришћење лека, углавном само оком пређемо и преко дела о нежељеним дејствима лека. Лек за оздрављење је преко потребан, а надамо се да до нежељених ефеката неће доћи. Које су то нус појаве овог неолибералног друштва? Нус појаве или симптоми данашњице јесу депресија, анксиозност, усамљеност, мањак блискости и све што иде уз то. С тим што ове нежељене ефекте готово сигурно можемо очекивати. То не значи да анксиозности или депресије није било и раније. Човек познаје анксиозност од кад зна за себе. Осећамо је у увек када немамо решење у сусрету са непознатим. Да ли је данас има више и да ли прави веће проблеме послушајте овде.

*Анксиозност о којој се данас прича - Континуирано неизналажење решења (недостатак конструката) уз огромну претњу да је особа стално инвалидирана пред сусретом са светом.

КОНСУЛТУЈТЕ СЕ СА ВАШИМ…

Иако су испоштована сва упутства за срећу, она је изостала. Упор да се ипак истраје у жељи да се дође до циља није мали. Можда је дисциплина ипак решење за све? Можда је ипак безвољност или лењост проблем? Потребне су вештине. Потребно је апгрејдовање. У зависности од службе, добија се и начин. Од духовника до фармацеута добићете корисне, а можда и мање корисне савете. Више пута сам чуо од клијената да су дошли од терапеута који им је дао идеју да се све може решити додатном организацијом. Дисциплина је кључ!

_{*Клијенти, поред самопрезира, имају и кривицу јер су изневерили, јер се не труде довољно, јер траће своје време. Свакако их је и стид!}

ВРАЋАЊЕ НА СМИСАО

Дисциплина, како сам је ја у овом тексту именовао за пожељну особину данашњице, заправо је стратегија која треба да нас доведе до успеха, престижа, обиља, резултата, високих домета, лепоте, трбушњака, здравља, статуса, што би ваљда на крају и требало да нас доведе до среће.

Клијент/киња је, дакле дошао/ла да пронађе решење. Не успева да одради све задатке и није срећан/на. Тражи помоћ да дође до неопходне дисциплине. Прокламовано решење није послужило, те је потребно проникнути у личност клинета/киње и поправити то. Да ли је то право решење у потрази са срећом?

Срећа? Врло спорно? Ако бисмо наставили причу и из биолошког угла и кренули путем серотонина и домапина, прича би била још јаснија. Но, то неки други пут и посебно за оне који су склонији теоријама о биолошкој детерминисаности. Императиви среће, успешности и посебности стварају огромни притисак. Питање је колико поређење, тражење посебности у свету где су сви посебни и јурњави за критеријумима успешности којих има све више дају шансу за срећом. Та срећа јесте позиционирана у футуру са надом да ће се десити, те се за њу ваља борити. Изнова и изнова улажемо покушаје.

Зашто онда прокрастинација или безвољност? Шта нам то заправо говори?

Ваљано би било да се сада осврнемо на анксиозност. Када причамо о анксиозности причамо о контроли. Шта човек ради онда? Како човек не може да се носи са захтевима друштва, породице, са сопственим очекивањима, а препуштен је неретко самом себи, почиње да се осећа беспомоћним, да губи контролу. Бити посебан, имати високе домете, а бити индивидуалан и имати сужену мрежу ресурса нарушава контролу. Безвољност, коју узимамо за пример, је у том смислу тампон зона која даје највише смисла и тешко се може решити дисциплином и бољом организацијом дана. Може бити корисно некима и некад, али то неће решити проблем. Више може послужити као додатни алат. Зато такви савети на порталима и мрежама често не помажу. То је као да се жалите на инсомнију, а добијете савет да би било добро да се наспавате. То би било једноставно, зар не? То је порука – Заврни шраф који не може више да се заврне. Када причамо о анксизоности пре свега причамо и о томе какву човек има слику о себи. Које хипотезе имате о себи и свету, како видите себе у будућности, какве сте захтеве ставили пред себе. Но, текст није намењен откривању другог начина да се буде дисциплинован. Текст је намењен преиспитивању сврхе, преиспитивању решења којим се нешто покушава и проницању алтернативних начина да се дође до другачијег смисла.

Због одређених хипотеза о себи и свету, а пре свега огромног страха да ћете као особа, у овом презахтевном свету, бити инвалидирани (због разних разлога) не можете да одете у тај исти свет и радите то што бисте желели. То значи да понуђено решење у виду организуј се, буди јак, буди најбоља верзија себе не шљака за вас, као и за многе друге. То не значи да је други избор – неуспешан. То не значи да некоме нећете бити посебни, то значи да нећете бити савршени. У свету где често говоримо о политичкој коректности, где неретко говоримо о томе да је све ок и где је прихватање различитости прокламована вредност, ми ипак јуримо савршеност. Како је таква идеја о себи врло крхке природе јер је тешко одржива и лако саломљива, потребно је да се прихвати и другачија перспектива на свет и себе, као и рањивост. Овакве идеје су већ доста претеће, али ризик и одговорност су неопходни састојци промене. Онда сте можда спремни и за мало више дисциплине.

Мотивација за писање текста произашла је из праксе са клијентима. Пример је чест али није једнозначан. Људи могу имати сличне симптоме, а различите конструкте и обрнуто. Оно што је заједничко јесте бесмисао у тражењу смисла. Текст се из критичке позиције бави перцепцијом среће као сврхе, као и начинима да се до ње досегне, те и последицама/симптомима истог.