Волим ову тему, тему коју зовем – носталгија. Није овде реч о слаткој прошлости и горкој будућности. Запитајмо се, да ли је стварно толико тога у прошлости било боље? Људи имају тенденцију да верују да је прошлост била боља. Живот пролази, а ми чекамо да поново живимо оно што треба, оно искрено, оно право! То право не долази, а ми (п)остајемо заточеници лепе прошлости која се никад неће вратити. Свет је у константној промени. Кад тад многи дођу у позицију да кажемо ,,Ови бре клинци стварно претерују, ово није било у моје време!“ Како тако брзо дођемо до тога да нас време гази? Како гро нас дође у позицију да неспреман чека будућност?
